Стражилово

43 176 е*-

Огиста Доиона, славног нреподиода српских иародних н«сама на Француски. — Н»ка јв иосл«л»>% свеска „Гласника срнскога учсног друштва", свакомс најтонли.јс нрецоручена. С. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. Као што јо јављено у прошломе броју „Стражилова" изашдо је дело „Репеја Милета : „1Ја 8ег1>је есопопп^ио е4 согатегсјаје". Рене Миле, биргаи носланик француске ренублике на срнскоме двору, а сада посланик на двору краља ШведоЖе и Норвешке, други је Француз, коме је име Рене, а пише о нашем иароду. Први бегае Француски академичар Сен-Реме ТамшДије (8а1п4-Ввп6 ТаШашИог), који је јот 1869. године нанисао у всликоме француеком часопису „Кеуио (1ез Бецх МошЈев" и по томе у засебну књигу отштамиао своју познату, ретком темељитошћу написану и тонлом љубављу према Српетву задахнуту: „Орбију у деветпаестом веку ". Дело ово, које је -- као нгго рскоемо — изашло још 1869. и обратило на себе пажњу највигаих кругова српских државника и научењака, преведено јс на српски тек — 1887.! (Превео га је Никола С. .Товановић, „Американац".) Као да боља судба не чека ни повога Ренеја. Рене Миле (Еепб ЖШек) наиисао је пре неколико година (немајући пра руци потребне кн>игс, не можемо рећи на сигурно које батп годипсЈ дело једно под истим натнисом. Приказао га је у „Отаџбини" др. Милснко Р. Веенић. Пре године дана изишло је од Милета дело, које се*зове: ^боиуеппв (1ев ВаПсапз, <1 о Ва1опк^иеа Ве'1§гас1е е4 <1и Бапи-ђе а I' АЛпаИхЈие", ( г Уе-' помсне са Балканскога полуоетрва — од Солуна до Београда п од Дунава до мора Јадрапскога"). Дело сво не само да пије још преведено на срнски, него пико није јавио, ни да је изагало, нико га нн.јо прнказао. (Једино га је др. Владан Ђорђевкћ почео приказивати у својој „Отаџбини"; како је пак међутим приказивач именован за српско!'а носланика уАтини, то је прекинут и приказ, који се — судећп бар ио почетку — не би скоро био свргаио). Ово дело није јога нашем свету ни. приказано, а већ се писац н>егов пожурио, па нам издао ново дело, у коме нам говори о трговини и нривреди у краљевини Србији. Постараћемо се да набавимо на.јновије дело Ренеја Милета и тада ћемо опгаирније проговорити о радовима Милета, у којпма се огледа темсљито познавање прогалости и садашшости балканских народа, по наособ нак Срба и искрено интересовање за њихову будућност. Да ли ће, Боже, дела Ренсја Милета икада угледати света у српскоме преводу ?...' Будимпеттански првинар Адолф Штраус нанисао је пре иеколико година вњигу јсдну о балканекоме нолуоетрву. Дело је ово прилично еФсмерне вредности, но опо је ипак удосто.јеио српскога иревоДа. У осталоме, колико смо извегатени, изићи ће на скоро у два мађарека чаеониса онгаирна критика на Штраусов најновијп превад пародпнх песама бугарских. Из те ћо сс критике „иајбоље видети, како је солидан нисац А долф Штраус". И дело такога чоСАДРЖАЈ: Песнигатво : Јесен.а идила. Песма Лазанскога. Вјсрина љубав. — Ноука: 0 луксузу. У Латинима. Књижевпост : Сувремена нитања. Још једном „ЕЈпо^пЉка каг4а." — Ковчежџћ: К пј И жсвни ирикази. Књижевне белешке. Просветни гласник. Смесице. Поправка. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље па чнтаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. 8а по год., 1 ф . 25 п. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 12 динара на годипу. — Рукопиеи се шаљу уредииштву а иретнлата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима нретплату књижара В. Валожића у Београду. Издаје књижара Луке Јоцића. Штампарија дра ПавловиЂа и Јоеића у Новом Саду.

века нреводи се одмах па српски, а деда онаКих писаца, као гато су Рене Таљандије, изилазе после осамнаест година; дела пак Репеја Мцдета остају и неопажена и неприказана. Свакако жалоетан знак пагаих прилика! — Из извештаја, које је српско ђачко друштво „Задруга" у Цириху о свом раду саопштило по политичким пантим лиетовима, видимо, да је то друштво ове зиме одржало до неких десет састанака, где се прочитали ови радови: 1. РеФерат председника другатвеног М. ТриФковића о Гопчевићевој „Маћедонији и Старој Србији" (извод из тога реФерата саопштен је у 1. и 2. броју „Заставе" од ове године). 2. „Жеиа", приповетка из бачванског живота од Ј. Хариша; 3. „Светлост и живот" од Ф. Кона, превод Ј. Субашићеве; 4. „Мој идеал", песма Ј. Хариша; 5. „Женскиње лекари од Ммсћа1Га, превод Д. Маленићеве; 6. „81ауса е1 Тпгек", реФерат М. ТриФковића (одломак тога реФерата саопштен у 29. броју „Заставе" од ове године); 7. ,,Сирене", зоолошка екица од Тћеп а, превела Д. Маленићева; 8. „Физиократизам и Физиократе" од М. ТриФКОвића; 9. „0 љубави према отаџбини", слика из римске историје, превео Карапешић; 10. „Држава" од А. Втег'а, превео М. ТрИФКОВИћ. ПРОСБЕТНИ ГЛАСНИК. У 2. броју јавили смо читаоцима „Стражилова", да се Јовану Таорђевићу, проФесору Велике Школе у Београду, ове године навршидо педееет година, како ради на књижевном пољу, и четрдесет годииа како је наставник. Сад додајомо, да ће јубилар славити јубилеј свој у недељу 12. аирила о. г. у свом стану у Београду, а биће то тро струк јубилеј, јер ће се навршити тридесет и две године, како се Ђорђсвић ночс опако живо ваузимати и радити за српско народно позориште.

СМЕСИЦЕ. (Дебар у Маћедоиији). То меето, којо у данаиићем броју у слици приказујемо, описује Гопчевић усвојој „Маћедонији и Старој Србији" овако: Дебар (чује сс и Дсбор) — арбанашки Дибра — лежи на подножју Крчинпланине (нај јужпијег огранка Шар-планине), на чији се етрмен наслања варош. Становника веле да има 12.000 душа, и то 1000 Срба Хришћана и 4000 Срба Мухамедоваца, 8000 поарбанашених Срба и 4000 Арбанаса. Поарбанашени Срби већипом сј » заборавили свој материнеки језик, од Срба Мухамедоваца многи уз српски говоро јонг и арбапашки. Дебар има врло велик пазар, на којем упадају у очи шатре оружиичара п кујупџија, које су скоро равне Нризренекима. У Дебру нсмц човек много пгга да види : варош је та као и свака друга турска варош.

ПОПРАВКА.

Услед нетачпа извештаја поткрала се у прошлн број нашега листа у жлиотопнс. Јеце Добринокиктсе ногрешка, коју овим хитимо да исиракимо; Стоји ојгди , да ,је Добриштићкнпа сеетра Катица иокојна, исто тако и брат јој . 1 аза, а живи су, хвала Богу, обадвоје, и то Ка тица живи у 1 Београду- код своје ћерке Мицике. Иоповићеве, члана срп. народног кралз. ибзоришта, а Лаза Поповић је чиновиик у Београду .