Стражилово

-43 271 вз-

симултани.м и сугсдееивиим асоцијаци.јлма". ~ На спољншп,у илрлду овс спсеке Лстописа имам опазити, да би достојанстпу* Матичипс кп.игс бол.е оДговарало, кад би се чстнрт табака .још додало па ма. и јсдна страна остала нрпзна псго да сс ог.ако на послсдње три страпе абију слопа. ПГтамиарскс мајсторпјч: са. т ;!п. дурхшуеомЈ Г. Ж. 0. ДачиЛ. Сиротаи. Приновст18а из сеоског жипота. Паиисао —. Крагујсвад, штампари.ја. Г>ра1>с Ј. .)овановића, 1892. Дена 50 пара дин. Мпла 8а. стр. 06. Ова припокеткл, коју је писац паписло још ланс мессца марта и нриказао спомс пријатсљу Влади II Млриовићу, длјс се читати и блш сс мојкс рсћи, да није ружна. Матпнсиога јунака замислио је Дачић као идејал п телом и душом и ношло му јс за руком увсрити, да. иијс .могло инако бити нсго да јс Сиилка чича-Икина морала миловати таква делију и „хтела свиснути, кад јс пидела, да су спи дошјцг ' из јуначкога боја „а њега... њенога рође пема." Идејалан је лнк у доброти и простодушности свој|• ј и чича Пера, поочим дели-Милана. И Свилка ^ и остали, којима су релатипно мале улогс додељ.сне, све су погођени ликопи, осим Глише Вилипова, „риђе", ко.јсга писл.ц није доста јасно обслежио. Предмет је причи дрпљен нз премеил иоследњс борбе с Турцима, и писац добија нрилике, иа угта. чиЧа-Перина дати одушкс чунстну пајчиетијега родол,уб.л.а Приказипаље ,ј(! у Дачића, осим Неких скоро нл .јипних те и смсшних Фрлза (сељака ,.узс МорФеј у кридо," стр. 15; Милан и Свилка имају „историју спог жипотл," стр. 86.). доиста подсено и жипо, но јсзик није баш нлјиравилнији, јср и.ма н. пр. устреба Пе (стр. 33.), кадкад' (стр. 3 '.), одпочети (стр. .'19), нсдл, нозпл, пссме (стр. II), дрхтсћи глас (стр. 16.), иотекакујс (стр. 59.)."'Или иожда и то ваља урачунлти у онс „нске омање штампарске погрешке," којс ес ,.и порсд спе нлжн.е ноткрале" ? Г. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. — „Кп.иже/гнпчко - уметхпчка заједници" у Београду имлла. је 15, о. м. трсћи редопни састлнак, на којем јс било дпл.десст друштпсних чллнопа За донаћина тога псчера био је нзабрап ( тепа. Тодорлшћ, проФссор и сликар. Љубомир .Гонапопић, проФ. П. беогр. гимназије, ргФерисао је тога нечсра о проданању проФ. Томашека „0 балкач ском полуострпу", којс јс држао у Бечу па дспсто.м географском копгрссу. Аргумснтс Томашскопо, које је употрсбио протип српског нлрода, потукао је Ловапокић тако сдаипо, да с,с друштво неколико нута смејало опом Томашскову раду и његову повплваиГу балклпског полуострпа 1Го Спој прилици да ће Јонанопићеп ре.Ферат наићи у којг псмачком листу, ј'е'р је за то .Гопапопића умолила цела „зајсдница''. За опим је Дан. Л Жинлл.енић ирочитао свој рад о заборапл.епом ве.ћ српек^м нсснику Златку Златојепићу (Димитрију Петроиићу), другу Брлнкону, човеку, који јс врло добро, у том ногледу као и Бранко, рааумсо позив ернскога исоника, тс с тога, али нс бапг срећно, и захпатао са извора иароднс појсзије. После оиога. примл.ени су за друштвене' члапове г. г. , Др. Д. Блкић, Др. Ц. Радић, Окица Глушчсвић, уредник „Одјска", Псра Мл1гојловић-„Сслим", копзул на расположсњу, Миша МихлјлоВић, нроФ. 111. бе-огр. гимн., Т>ура МилијапЈенић, дирсктор Ш. беогр г., Наса Крстић-Љубисав, агснт паро-

бродског друштпл, Псра Папловић, дроФ. II. беогр. гимн., Сава Мијалконић, правник, Петар Рапосопић, сликар и Стева Станковић, композатор. — У Грацу је 13. о. м. умро др Бпдерман, проФесор држанпога права, и стлтиетике у градачком енеучилишту. Покојпик ,је писао и о Србима. „Стражилопо" је године 1888. у бројевима '23,- 27. донело у проради покојнога Павла Падејск .га Бидсрмапову раснраву „Бге 8ег1>оп-АивЈеПкт ^еи 1и 81о10гта,г-1с пт1 1111 \'Уагав.(1гпег Отепг -бспегаћгГе". Оне плк годино јлнили смо у 5 броју на страни 79., да. је Бидермлн напигпо рлспрлву: „8 {ејег]пагк '8 ВеГгеИппцен /,пш ктоаИзсћец зЈаУошасћ-еп Копјдгејск 1111 Х \'1. шн1 XVII. Ја11гћ,пш:1е1'4". Родом је био из Бсча а ноживео јс шездоест година. — Филолошко-историски разрсд .југоеловенскс а.кадсмије знаности и уметности у Загребу пмао .је 23. о. м н. р. ссдницу, у војој јо др. II Маткопић читао сноју распрану: „Пут ииси о путоваљу двају царских послаистна у Цариград: К. Рнма од год. 1571. и Д. Уигнлда од г. 15 2." Маткопић том расп] апои настапља сво.јс студије о путонањима по балканском полуострву XVI. нска. И један и други путопис приказло јс лклдемичлр у изводу и расветлио, л да их што бол.е објасни, унотрсбио је два нутописа из XVII. вска, наимс путопис гласовитог енглеског нутинка Е. Брауна и Тафсрнсров путопис о иутоваи.у поеланства 15, гроФа ЈГеслија. Ти нутодиси онисују донскле исти цут а особпто Стари пут од Зсмупа прско Митронице у Оеек те знатно иоиуњују опис истога иута у Римову и Унгпадову путопиеу. Римон сс путопис чува у рукоиису у д. кр. дворској библијотоци у Бечу, панисан је гга дизозсмском јсаику ренссансе, аа диеца му ее не зна; биће који одличнији члап Римова поеланетиа и то појиик, јсрга ј.е цар 110 понратку наимсионао канетаном. Путопис приказује п \ т најпрс од Брисла: до Прага и Беча, од Беча до Бсограда Дунаном а одатле до Цариграда и натраг еуи-- вим. Ни другом нутоиису нијс позпат писац; евакако је п.утонис тл.ј илписао који образованији члан Унгиадова послапстна, опот војннк а всшт н латинеком језику. Натпие том нутонису јс: „Ве.чсћгеИнтд ејиег КецаНон шн1 Ко*1ке уон \\ г 1еи ап!" с 'опн'аи|1поре1 Пигс^П (1еп и'оћ1^ећогопеп Нсггп 1)аУ](1 Пп^паЈеп еГс. аиз гбппкећег кеувегПсћеп Млје-оаГ 1>еГ'ећ1Ј§ пн<1 аНГогЈегинпеп л п с!еп 1(1 гкј.чећгп Кеукп анпо 72 уепчсћЈе!. 1п Пгггск уегГе!И°;е1 <1нгс1| М. 1\ Оппсћипн, /и Ојг«1го№ аппо 1582." Издапалац Ф. Омих, профсеор иа свсучилишту у Фраикфурту иа Одрн. нс ка зујс, од ку-да и од кога јс добио рукоггис, но истиче у продгонору јсдино то, да још нигдс иије наштампаи. 11 тлј путопис, као и оплј нрпи, приказујс нут од Бсча до Бсограда Дунаиом а одатлс до Цариграда и иатрлг суиим, и дапас јс ирло велика библијограФиска реткост. — У истој ссдпици саогппте.п је један кодицил елавнога хрнатеког историчара Икагга Луцића од год. 1679. Нашао га јс лклдемичлр др. Инан Црнчић код римскога јакпога бслсжппка Монтија а био је искад Код супремсника белсжггика Вии чепца Октапијана. У кодицилу сс-ианоди, да је Луцић још год. 1654. пред-ао био сво.ј тсстамсиат у Трогиру. Трогиранима сс обраћа нажи.а, не би ли том тестамепту ушли у траг. — \1еиа<3 дознајс нз ноуздана извора, да ће још ове годинс у Загрсбу почсти излазити иаставпопаучпп часоиис за средње гнколе, који ће се знати КавГауп! 01а81ик. Уредиик том часоиису бићв Др Т."Маретић,