Стражилово

чз 262 к-

обадве знале, како ћс се то све снршити, па да нам није ( јло по вол.и, ми им ие бисмо били доиустилп — да слушају славуја. — У>\ ала сте ме" нонлашили, Татјана Марковна! Зар вам пије билГо•'•зкао, рече гопЉа, нагрливши се са својом старом нријател.пцсм. — Ништа, нншта! само, што нисам требала вас ионлашити него њега. Лл' чекајтс само, и н.ега ћу ја намај сторити! — Ја |ју вам бити захвална за *то! Ја не бих ни долазила, да ме пијс сииоћ ионлашио, рскавши ми, да је. говорио еа Мартом Насиљевном. Од н.сга никако инсам могла да извучем, пгга јс све паговорно/ и ја чисто пиеам од страха смсла да изиДем пред вас... Али ви снгурно знате свс, па молим вас реците ми, чуда радн, шта јој је онај мој све наговорпо. Татјана Марковна одмахну руком, смешећи се. Чпето п не знам,. које је од п.пх двоје вал.аппје? Кад голубови! Татјана јој за тим са степограФС];ом всј»ношћу исприна све, што је чула од Марте. Обс се смејаху кроз сузе. — Ја сам вс1\ одавпо смишл.ала, да су они јсдиоч за друго ирилика, настави Вереткова, с«1мо сам се бојала, да су обојс још и сувпше' млади. Али кад погледам. на њих и размнслим, оида видим, да они никад и пе 1\е остарстн. — С годннама ћс и памет доћи — доћи ћобрнге, од којих ћс постати зрелији, доврши Марја Јегоровна. Кад јс Викептијев допратио своју матср до Берешкове, он, као што сам речс, забоде напкс у ледипу, мислсћи иепрцстано, шта 1ге да се изложе из овог састапка. У каицеларији јс седео, као на иглама. Чим је свршио свој посар, нојури као без главс у Малпповку, дошавши тамо не хтсде ући унутра, него одс у врт и оиде је нза јсдиог зкбуиа сакрпг.ен чекао, шта ће да буде. У кући је било све мп]>но и тихо. Мата н.егова и Татјана су ковале планове за будућност. Прво су се мало поразгов.ориле о ми'ра:(у н прћпјп, а после пређоше на децу, где п како да жпве, да ли да •младожсња остЛне у службп и

стаиује нреко зиме у вароши а преко лета у селу. Тако је желела Татјана Марковна а не, да их пошаљу у Москву, Нетроград или чак нреко г])анице ; као игго је Марја Јегоровпа препоручивала. — Хоћете ваљда да сс покваре, глсдајући по свсту распуштеност п раскалапшоет, рече јој она, — онда бих волела одмах умрсти. Ја пе ћу да дижем своје руке с Марте, догод је пе паучнм, да буде ваљана мајка и домаћица. Тако разматрајући беху дошле већ до трећег.детета, кад гоепођа Ннкентијева опази кроз прозор, гдс сс у врту иза жбуна нечија глава час иокаже, час оиет сакријо. Опа иозиа свога сина п Покаже га Татјаии Марковној. Оие га обадве нозову, да дођс уиутра ионсе једва оддучи, да Цо1)е,; за тим се ; дуго мотао по ирсдсобл.у, тобоже чистећи се иамсштајући се. — Та иотрудите се већ једиом и у!>ите, Никола Апдрсјићу, позва га Татјаиа иакосним глаеом, мати га међу тнм само ироничпо посматраше. Он узверено глсдаше час на једну час па другу, а руком јс гладно косу. " 1_" Здрав<жвујте, Татјана Маркопна, рсче н пристуии јрј руци, донео сам вам концерата за улазницу... поче уеплахтЈреп. — Та шта си ту замлео, јесн ли нри себи... дочска га мати. — Охо! НијЈс, иего сам вам донео улазиица за концсрат, који се приређујс на добротворие цели... ирекрасаи концсрат!... — А што да идемо на концерат? рече Татјана глсдајући га ноиреко, па сто има код нас у шикари славуја. На ћемо ићи да их осеилатно елушамо. Марја Јегоровна ео уједала за уену, да. ес не заемеје. Никентнјсв сс збунио, засмеја се, онда еедне на одмах онет скочи. — Морам се журнтп у канцеларију! — Ссдите, седите' само, Iћакола Апдрсјићу! рече му озбил.по Бсрешкова, и чујте, што ћу вам рсћп. .