Стражилово

-чз 283 к-

Око застрта жртвеника, на ком је изложен евхаристички нутир, стекла се четри веља црквена доктора: Аврустин, Гргур, Јероним и Амвросије. До п.их, чувени католички богословн Тома, Бонавентура и т. д. Малко подаље, гомила младијех људи, који као да ш п.иховијех уста ишчекују објашњење евхарнетичме тајне. Над њима, између Богородице и Светог Јована, лебди Исус Христос, којему се уз бок стискао апостол Павле и Свети Стјенаи, нрва жртва христјанске науке. А нзнад свију и.их, на зреиику, Бог Отац, окруњен читавим хором анђелчића неисказане л.еиоте. То је први од четриаест живониса у афреску, којима је РаФајило ове одаје декорисао. Причају да је папа Јулије, угледавши ову слику, тако забезекнут остао, да је с мјеста наредио, да се радови осталијех сликара махом нремажу, како би РаФајило све изиова иасликао. Тако се заиста збуде, и зидарски шегрти истружу листом све двораНе, не поштедивнги пего једно цИгло небо Перуђипово, кому се РаФајило смилова из обзира према своме староме учител.у. РаФајилових одаја има четри на броју, и то је управ био стап папе Јулија II. Једна од тијех одаја посвећена је сва подвизима цара Коистантипа; у једгтој је слици умјетник приказас, како се овоме римскоме кесару, у очи битке са Максенцијем, иојавио у зраку крст, са натписом: 111 ћос 81§по у1псев; друга слика, велика колико и сав дувар, приказује саму битку код ПонсМилвијуса (данашњег Роп1е-Мо11е), која јс свршила са поразом Макееицијевим. Ову је иотоњу слику РаФајило нацртао. ал' не могао довршити; довршио је, но његовој смрти, 1>ак његов "Вулко Романо. Други једап аФресак у овијем одајама ириказује Школу Атинску, идејалпи збор грчкијех ФилосоФа свију врсмена под водством Платоиа и Аристотела. 1'лавни иристаше тих двају мудраца окуннли су се око својијех учитеља. Крај тијех славииј*«;х л.уди, Сократ, сгојке, раснравл.а са младијем Алкцбијадом. Не далеко од п.их, ама више ка гледаоцу, видиш Питагору гдје еједи и иише; а нри самом рубу живоииеа сједи философ Еиикур, овјепчаи

лозовијем лишћем. С лијеве стране, у закутку једном, шчучурио се цинички Дијоген. Једио младо момче хоће да му се приближи; али га старац један одвраћа, ноказујућ му нрстом Платона н Аристотела. С десне стране посматрача истиче се чувена груиа математичара. Архимед сажет над једним столом повлачи неке геометријске нрте. Кажу да је у п.ему РаФајило приказао свог нријатсл.а Брамаита. Остале слике у овим одајама иредставл.ају Парнас, Еолсенско уудо, Атилу, Ослобођење Св. Њ/гра сужња, Пожар Цредграђа, Теологију, ФилОсофију, Правду, Појенију и т. д. Накоп одаја, путиици обичио обилазе чувепе РаФајилове тријемове (1од§1е), које се састоје из троструког низа галерија, којима је заоквирено нрекраепо двориште Св. Дамаза. Констатујмо прије свега у бога диван иоглед па Рим и сусједпа албанска и абручка брдија, нгго се из ових галерија носјетиоцу раскрива. Да то већ пијесам за друге сличпе призоре казао, рекао бих да јс то иајљеиши видик на свијету. ПлаФОНи изпад овијех тријемова украшени су сви аФресцима, којима су нред мети црил.ени из светога писма. Један од овијех аФресака приказује стварап.е свијета. Лик Свевишн.ег Творца сачињеп је, кажу, сав РаФајилОвом руком, док су остале Фигуре израдили но његову пацрту РаФајилови номоћници. Ла ти, мој Милане, о овцјем краспијем афресцима, које је зналачки суд давпо као иенадмашиа узор-дјела освештао, пе ћу дуго говорити; иего ћу да ти искрено саошитим свој лични унечатак, толико у ногледу овијех „ложа", колико у погледу одајћ. Немој да се згрозиш, што ћу ти сада рећи, али ове дивпе Ра<1>ајилове работе учинише па ме онај иети утисак, што би га на зал.убл.епа човјека учинио видик својс младе јаранице, коју је па растапку оставио чилу и румспу, као руме^у јабуку, а сада нред собом гледа блиједу и л.утом бол.етицом измождсну певољницу, којој су нотамњеле очи, увеле јагодс и која је ближа гробу, пего ли дому своме. Пролазећи кроз ове дворане,, мени се ли-