Стражилово

-$з 286

би све казада? С друге стране овет има у Лескина ствари, што не приетају у школску књигу. Све то, удружено с тијем, што .је г. писца остављало на н.еким мјесгима знаље и разумијеваље, или га ,је можда заводила самовоља, која овдје ништа не вриједи, — унијело ,је у књигу погрјешака, којима се иоред ЈГескина и напрама ђацима V. и VI. разреда, гимназије нијесмо надали. Ми ћемо их у кратко изнијети но реду како смо их читајући забиљежили, било да су стварне или методичне, а остало је како тако Лескин, гдјегдје то исто мало друкчије или у краће. Тако одмах у §. 1. треба да стоји с једне стране као примјер а, б, т, а с друге в, ж (мјесто б, ж), но ми кемо то рачунатИ у штамп. погрјешке, којих је и иначе у овој кншжици, али нијесу нигдје исправљене. Име слову р мислимо да треба забиљежити са р>>ци а не са ргци, и не разумијемо за што је раздвојен један те исти глас, само но знаку различит: м и ги. (стр. У.) 11и оно није истина, што г. С. казује у §. 2. да на име у ћирилици она слова, којих у грчкој азбуци нема, не представљају никакву бројну вриједност. Ја држим, Да у грчкој азбуци нема слова ц и у, па инак у словенском имају та слова своју бројну вриједност: ц—900 (узето од грчког чцј . тл ), '/ = 90 (узето од грчкрг уЛћкх). Г. С. није разумно §. 7. у Лескина. У §§. 8. 9., гдје је ријеч о изговору х и >,, нема никакве вриједности оно испоређење са црногорским ошшк дш, ш>с, јер настаје питање ирије свега о сличности тога изговора, а друго слабо ће отуд имати вајде ђак. који о том и једном и другом изговору имаде иодједнаке иојмове. У §. 19. није дббар иримјер крм/гити (бол.е крвст-) за вокално р, ,јер би у томе н ])(п !Јеру имало г (>,) бити корјенити вокал; тако ио Лескину. Вокал је исконеки иза р (исиор. лет. кшб1»крст), и може се ио иознатом начину замијенити иуним вокалом. Већ у ст. сјгов . долази крест- иоред кргет(руски креститк; с1ог. крестт, норед крст'1», аввепк о§1г. аир. крвстт,). Г. С. није ништа научно из Лескинова §. 19. 2. 1). — Ако се држи онога, како Миклошић брани вокално р н. ир. у кхскјжгнлч Т и , онда је то требао означитл, разумије се онако како се то чини у

ј школској књизи; али г. С. је „саставио" своју књигу по Лескнну, а овамо га не разумије. У §§. 20. 21. што казује о двојаком поријеклу гласова и и ■/>■, нема никакве в])иједности у шк. књизи, јер г. С. не ће знати разликовати и показати својим ученпцима то двојако поријекло; ту ваља новући друге језике у номоћ, бар грчки и литавштину; он то не ће умјети, па кад би и умио, да ли то приетаје у V. и VI. разред гнмназије, у којој нема ни трага грчком језику, н да ли би га ико разумио? Ово се исто тиче и §. 28. 2. 3. 5. ()., што према томе не значи овдје ништа друго до нразне фигуре. Овако исто и у §. 22. У §. 26. не знам одакле је г. С. научио да је в сложен суглас, да је постало од дз па да је д отнало; сложеним се може сматрати само у нрилицп кад стоји мјесто дн (з); јер ваљда га г. С. не сматра сложеним н. пр. а возити, лизати, зуб, и т. д, А нетачно је и то, кад се у опће каже да је н. нр. ц „иостало из тс ". јер н. пр. у цвијет, срце и т. д. не ће ваљда г. С. тврдити да је Ћ ц ностало из тс и ; исто се тиче и гласова ж и ч. Нити је истина што се у том параграфу говори иити има практичне вриједности. У §. 27. не казује се иишта, иего.г. С. уиућује на своје Лекцпје II. 110 — 112 ; ми не знамо за што је г. С. овдје овако радио, али толико знадемо да школска књига не смије упућивати ни на коју другу већ на саму себе, особито кад се тиче најиотребниј ег ир 11 ј егледа. Иста иогрјешка, ко.ју смо истакли за §|. 20. 21. 22. 28. 2. 3. 5. 6. истиче се и у §. 29. 1. 2. гд.је је ри еч о промјени грлених сугласника пр(!Д меким самогласницима; и овд.је се говори 1. о промјенн пред />, кад ,је — е . пред м кад је = и или е,ч.\ 2. о промјени пред н (— он), -/>• (—<1п, он); само је овдје код 2. хтио бити још ученпјп од Лепата, па је за и пздвојпо само = ом, а за /> оставио обоје. Ме|,у тијем све ово скуиа не в]>иједи ништа у иш. књпзи, на нн за г. С-ћа, јер г. С. не ће моћи разликовати нрилпке, кад.је н. пр. />—е а кад је — ан, он, па ето му н«воље, ако га који од ћака за т > заннта. осталом у овој кн.ижици иема никаква ни путоказа за те прилике, а не може га пн бити из разлога, који смо напријед спомеиули. Г)])оз је ту друкчије радио; у њега (стр. 9. н 10.) нема о оној и онакој разлици ни сиомена, него је издвојио 1. г, к, х-ј-е,