Стражилово

-га 320 Ез-

Мислим, да ппс.чц можи бити :!;1дш10 .и,ми с .ч 1 оиакп.јгм јчмџсхом евојо кн.иго, — Мојшли бисмо само нисца, да код другог дијсла В1Ш1 о пмжљс обрати Отилу и јсзнку, јор у њима врло чосто одјоку.јо туђина. ПородВук.ч и Даничића штјо нотробно да наводим потврде. Штамиа јо бо« ногрсшко. Кп.игу ову п.чјтоплијс прсноручујомо*особито мла1,0м свијету. " Т. О. Мпх. 1'ашнП. С Н). В. Краљеи Миланом на Истоку. Путннчко белснпсе — —, крал.евог ађутанта, артнљ. капвтана. I. свссЛса. Цариград - Бело Моро — Хаџилук. Друго и.чдап.е. — II. овеска. Сирија — ЈГиван. — Београд. Штммпано у држа1М1 «ј штампчрнји краљовинс Србије. 1892. Стр. '2+7.+211. Пиоад јс нратио краља Мнлана у хаџилук. У ово две кљиге описан је тај пут од Бобграда до Јоруоалима и натраг до Бојрута; пошто се од Војрута истим нутом враћали, пиеац није прибележио ништа оповратку. П.ч Београда ео крснули путннци марта мсссца 1«89. па Цариград. Нисац је лепо оиисао сво прсдоло, којс су прошли. У Цариграду је враљ Милан пооетиО Султана и походио сва апатинја места и аградс. РашЦћ .јс еве зградо, утискс и личноети, (Ја ко.јима су сс састајали, врло лено онисао и иинео прод чАтаоца јасну слику о депим и ружни.ч етранама Цариграда, о жИвоту у н.сму и т. д Путницн су г.шдн морсм до ЈаФо, иадржавајући ео кратко вромо у појсдипим меотима. Из ЈаФо су отишли у Јсрусалим, где су проволи Уекрс. Краља еу еиуд влаети дочекивале са највоКим почастима а народ са одушовљењом. Рашић је потаико оиисао Јсрусалим и све церомопијо о Ускрсу. Путпицп су ноходили н Внтлсјем, за тпм сс вратили у Јафј - ; одатле су отишлн морсм у Бејрут. Из Бејрута су ишли у Да»)аек и Дива.н. Све, тнто су уз нут виделн. оппсао је Рапшћ врло занимљнво. Ту пиеап опшнрпије гонори о појезији, му^ици, обичајима и вери аранској. „Пут но Ливану — всли писац — прави је триумфалии марш". Из Ливана ео путници вратили у Бсјрут. Ту се белешкс прекидају. — Дело је ово паписано лспим српским јсзиком. Стилјо ванредпо лајј. Иисац прича течно и елатко. Све је казао што има да каже, нигде вИвде, нигде мап.с по што треба. 0 прошлости нојединих места говорИ мало и то „у намори, да слике из садашљости што боље пацрта". Прнчаље својс често зачини лспом шалом и ведрим хумором. Издап.е ,је врло укуено, али штампарских погрсшака (особито у првој кн.изи) могло .јо маљо бити. Ономо, јеоји је рзд, да потпупо упозна толико спомин.ани „Исток", н еве љеговс светле и тамнс стране — препоручујемо најтоплије ово запимл.иво доло. С. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. — Добили смо нисмо од г. Васе По.шгпћа, у ком доказује, ,даје љегово дело: „Славонска упија" (приказ у 1Г). Чр. „Стражилова") „нотачно сваћено и погрдно нанад-

путо.1 1 ' Да хо докажо, иозпвасе г. II. на повољне оцспо на то дело, којо еу штампане у: „Отачбини," „Учитељу", „Пародпом Дневпику и „нокнм Чоским п Руским лиетовима". - Педигићсво дело није „нетачно сваћспо" а још мап.е јо оно „ногрдно нападнуто." II. хоће да „Славени" оснују јсдну државу. То је лепа идеја, и ми ту идеју писмо „иогрдно напали," нсго смо морали исмејати оваке продлоге, које предлаже Србин — при крају XIX. вока ! Зар II. миели, да Срби немају друга посла, него да читају оваке књиге и да се боре за идеје, које се иеће моћи остварити ни после векова. Или г. П. не зца да човочанство има историског развитка, и да без развитка н иа пречац не може бити пишта; а вар „славенска унија" ио би била волик окок у развитку? Или г. П. озбил.но мис.ти, да со то може остварити'? Морамо се чудити „Отаџбипи", што јо нропоручила. својим чнтаоцима кн.игу, која би њихово мисли понола за силно вековс у напред — а данас како било. И рсцензепт у „Отаџбини" ће зацело нризпати, да ее срнски народ сада мора борити за остварење идеала, који се тичу његове народности, а не трошити снагу и умну и телесну за оно, што се не мдже оетвари '1 'и. — Душап Рогић баш ое не шали. Ради тај браца, да но зна иц где му је глава од силна поела. Читамо у „Срнекој Застави", да је нанисао — сад ни више ни маљо него — ромаи под натписом: Србин и Хрватица нли Љубав и пародност. А од љегових „Невиних жртава" иаађе већ осма и дсвота овеска. Но можо му човек даклс озбил.по замерити, што со дистракције ради кадгод мало и прошали. Прс негде у „Шаљивчипи" окомио се зло на све, који се усуђују оамо и посумн.ати у љегов одличии повељерсШ дар, па сс у , својој надмоКности т.ако поповидио и заборавио, да својим рођепим именом и нрсзименом нрави неслане вицево. Узео човок у шифру прво писме евог имена на онда прво и поеледња два писмена свог презимена. Не знамо, је ли покушао све то онако на душак нрочитати и. да ли му је онда на ум нао Лесинг и ГЈг. Кск. Бадава, што ти је досетљив човек! — „Лдгашог Та§МаЦ" доиоси од 106. броја свога превод прнноветке Исавера Шандора Ђалскога „111 п кћч кк 1Ш118 ВаНогуоћ". Ова је прича први пут штампана у „Мепои" 1884, године, а прсведепа је воћ 1880 н на пољски Грабовекии, иознатим радником на том нол.у у пол,ској књижевности. ПОПРАБКА. У бр. 18. етр. 280. други етубац у 19. реду одозго : иза „н. пр. место „а" треба „у". — У 19. броју слр 302. први отубац у 10. реду одоздо: запета иза „опом" мсето иза „напријед" квари смисао. - Па етр. ЗОЛ. први стуб.ац у 12. реду одозго : иза „50." треба да стоји још „54., пропом. деклинацију". . .

СЛДРЖА.Т: Посништво: Робенку. Дототу. — Истргнути јшстови . — Вјерина д.убав, — ГГоука: У ЈГатинима. Уметност: Лндрија Лукић и Тинка Лукићка. — Књижевност: Књижевне оцене. Критпка Рад. Врховца на Стојановићеву „Граматику ст. слов језика." — Ковчежић : Књижевни нрикази. Кљижевпе белешке. .,СТ1'А1КГГЛОВ0" излази сваке педел.о на читаву табаку. Цопа му .јо 5 Фор. а. вр. иа целу годипу, 2 ф . 50 п. за гго год., 1 ф . 25 и. на чотврт год. — За Србију и Цриу Гору 12 динара на годчну. — Рукониои ее шал.у уродпиштву а иротплата тсљпжарп Луко Јоцића у Нови Сад. — За Србију ирима претнлату кн.ижара Н. ИалОжића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра ПавловиЂа и Ј01 ића у Новом Оаду.