Стражилово

-43 334 55-

тичу штирарио-ивтормјске радње прво у оиће (а особито рмди.е Ћирила и Методија), а за тим цосебно ва епаку литературу. Четврти је одељак оставио за „Рогаећипдоп иђст (1ав 81аУ18еће Уо1кв41н!1и", такођер прво у опће, па опда о рпдљама у појединих народа. Иетик одељком („Рог8с1шп^еп апГ Леш (те!>!о(е <1ен ^(аткоћеи АИегНттб") дотакао ее радовл на старој иеторији и геограФи.ји, на етаром ираву, митологији, палеограФИЈи и орнаментици, као и радова, који иепитиваху нриватан живот у етаро доба ( п Рп : уаШкпЧћитег"). На крају је књиге алФалвитии преглед имепа радиика поменутих у овој кљизи. — Већ из овога види се, да је писац захватио еве гране еловенске филологије у тпирем емиелу, нотрудивши ее да нам нрибере па једном месту све оно, пгго се за ових минулих .шеспаест годипа урадило на том пољу. „Иреглед" овп.ј, као што и поменух, јасан је, а н марљиво изрмђен: често је до ситнина наводио све што се појавило о ком питан.у Замерке би можда могло бити, а и биће, што је писац иропустио по што шта да помене. Као да бисмо му ми и највшпе могли замерити, јер много што шта није помепуо као библијограФиски нреглед Вуконнх радова („Просветни Гласник", од Пере Таорђевића и засебио), као и Даничи1 -1СВИХ („Коло" 1889.), библијографиски нрсглед народних пееама („Братство" од Г1ере Ђорђевића), друго издан.е Новаковићевих Нримера, па ни радње Томићепе. ,.0 летописима и родословима" (а поменуо Св. Николајевића , Листиће из кн>ижевности". ко.ји не спадају у „словенеку Филологију") и т. д. Али ја у том не налазим, да је писац крив, једно, што пије могуће ни у самом Веограду (а камо ли у Бечу !) добити све оно, што се појавило и у најповије доба, а друго кривица је и до нас самих, јер ее до најновцјега доба о мпогом, па и знатпом ком раду, не налази за вредно пи да проговори у шта»ши. Оно, што је нпеац пропуетио, лако је попунити, те"с тога дело од евоје вредпости много ие губи. Оно треба, да је сваком, који ее бави еловениетиком, ири руци. Желети је, да набаве бар иаши виши заводи за ево.је библи.јотеке, те да тако и посредним нутем изразе захвалност писцу на труду •ч нредувимљивој књижари на предузећу. Веч. Ђ. Нроповједник ерпске народпе иркве. Од Теофана ЖитсовиНа, православног епископа карловачког. Па свијет издао по смрти владике ТеоФапа брат му: Јонап барон Живковић, умировљени предстојпик унутрашње ЈПраве краљ. земаљеке владе у Загребу. Сав чисти приход од ове књиге намијењећ је Фопду за свештеничке удовице и сироте овога владичанства. У Карловцу 1892. Штампарија Карла ХауптФелда. Цена: 1 Фор 50 новч. Стр. 516. Покојни епиекоп ТеОФан УКивковић био је памеран још 1882. г. да изда своје беседе. Био их је већ средио и написао нредговор и посвету (Никапору Гр.ујићу), алк је. нрекинуо иосао, и његовс беседе угледаше евета тек после десет година трудом брата владичина барона .Јованл Живковића и Мапојла Грбића. Напред у књизи је живот Живковићев од Манојла Грбића. Особито је добро карактерисао Грбић Живкбвића као говорника и као човека. За тим долази предговор и посвета, коју је наи*исао покојни Живковић. Ноеле тога долазе беседе. Беседа има свега 87. За сваки скоро светац у години има бар поједна беседа. За пеке свеце има их и више (за бозкић 18, за св. Саву 4, за ускрс 8, за Ђурђев-дан 3, и т. д.). Оеим

тога има иадгробних беседа и беседа иа нарастосима, По сланица и других разних иригодних беееда. Код сваке беседе забележепа је и година, кад .је пиеана или говорена. — Живковић је познат као врло добар говорник. Језик је у његовим беседама чист, стил је јасаи, лак и сладак ; миели еу дубоке, еравњења нодесиа. Све беседе су му задахнуте љубављу епрам народа свог п веце иравоелавне. Оштро шиба мане и норокссвог доба а из пајЈМеменитије тежње, да иарод па добро упути, да му по каже пут, који води животу. Завршићемо речима М. Грбића, да „ни једпа имућиија српека кућа ие би емјела да буде без Грујићевих „Беседа" и Живковићева „Ироновједника". С. КЊИЖЕВНЕ БЕЈ1ЕШКЕ. Песмицу иод натписом „Слика и слика", коју доиосимо даиашњем броју на челу, нослао иам ј<; уважени несиик Зммј Јован Јовановић са молбом и жељом, да у истом броју, у којем несмица угледа света, саошптимо у целини и његово писмо, које је иесмицу донратило. Немамо разлога не учипити иеснику по вољи те ево пред читаоце „Стражилова 1 ' изиосимо писмо, из којтта ће сазнати и историјицу песмице на првом месту у данашн.ем броју. Нисмо гласи од речи до речи овако: Ееоград /-7. (2Г>.Ј маја 1892. Поштовапи госиодиие! Ириложепу аесму аосмао сам био да се штамиа у „Јавору^, ио уредник .,Јавора" 7 мој иријатељ др. И. 0. пије могао да је ирими, иак ми је вратио патраг, образложавајуДи мп за тто је ие може иримити. Одбијепо сироче можда пе иаЛџ гостоиримства у вашем цењеиом листу. ШаљуЏи вам ову иесму рад сам да видич, јесу ли одбојпи разлози уредника „Јаеора" заиста пеосаорпи (јер те исте разлоге за иеиримање моршт би имати и ви), — или је џоука, која из оне двв слике избија, ао иарод сраскн штетпа, — или сам ја можда тако остарио, да, писам више аодобаи иааисати ии једпу иесмицу, која би вредна било да се штамиа, за то уредиик „Јавора" из деликатне штедње иеве да ми оТворено кажв, иего је то завио у друге разлогв. Са аоштоваи.вм и поздравом др. Ј. Јовановић „Змај ". — Са своје стране не можемо а да на ово писмо не оназимо, да евакако нс стоје претпоставке о мотивима, који би уредника „Јавора" навели били, да иесмици ускрати мес-та у Свом листу, по смо пгга више уверени, да су „одбојни разлози" уредника ,,Јавора" — ма да нам иису познати — „заиста пеоспорни", бар релативио. Та и од куд би могао уредник ,,Јавора" и иомнслити, да је .,поука, која из оне две слике избија, по па1>од српски штетна"'?! Слутимо, да је уредник ,,Јавора" том приликом имао на уму неку ,,штетност", алп за цело не лптстност поуке по српски иарод, исго штетност саонштавања песме у листу по п.сга, као одговориог уредника. Понављамо, да то само слутимо, а поричемо опрапдапост и оном пасусу из писма уважепога песника, као да бисмо исте разлоге за нспри.моње морали имати и ми. Иојам о опаености по личну слободу одговорнога уредника и сувише је растегл.ив, а да би у свакога имао једнак волумен. Можда ће и уредника „Стражилова" кад тад искуство ноучити, да је и оно, што он сматра за најпевиније, " те .још како „онасно". А док то не буде, донде ће свагда с искреПом радоп1ћу давати у листу места песмицама тако племенита емера, као што је ова песмица уненчанога иесника Змаја Јована Јоваиовића.