Стражилово

-чз 352 е>-

2. Ороју нашегА диста све годинс и«иео II; А длјшп , послао иам је ]'. Саиа Давидоиац, умировљеи обрШтар у Земуиу, неке иеправке и'допуно. Г. Давидоиац лично поинаје Мнлова а 110 еупрузи својој у сродетву је с њим те имамо раалога бити увереии, да су му исправке и допупе поуздане. Пре свега иели, да ие сто.ји, да јс Милопљева мати, као родом Паусова, била католичке иере. Њеиа је мати била Српкиња ив славие старе поррдиде Монастерлија, те су женека деца Паусова биле Срикин.е и у материној вери однеговане. Истина да се у Паусовој кући, где је било и синова, говорило немачки, ио госнођа Ма1 >ија Миленковићка није ее никад осећала као Пемица н увек је ипгла само у српску дркву. — И.што-се тиче иорскла Миловл.ева, тврди г Давидовац да није еве тако, као што је изнео 11. Лдамов. Г. Давпдовад вели, да је било овако: Прадеда песников прсшао је из Ужица —, ту им је била поетојбина —* у Банат са четир сина још нре турско-немачкога рата од 1787 — 1792. Један од та четир брата имао је сипа Живка а то је дсда несиика Милова а отац обрштара Стевс Миленковпћа. ЈКивко је већ године 1791. био каиетап у Ковину. а као капетан је п погинуо у Мталији. Сии му Стева родио се у Ковипу око 1786. Други једап стриц капетана Жипка имао Јв сина Стојана, који је био врло ангажован у устанку под КараЂорђем и после нод Милошсм Обреиовићем, јер је као нмућан трговац у Панчеву јЈинио велике услуге усташима. Г. ДЛвидовац жали — а и заист^ је штета — нгго није склоиио силпа ггисма Кара Ђорђа и Милоша Обреиовића, кад их Је години 1852. имао у рукама. Но није, вели, могао ни номислити, да ће Стојанови сипови, као имућни и образовани људи, те епоменике сматрати као ствар бсз икаквс вредности те н.има нотнал.ивати пећ. Исти Стојап постао јс године 1819. епахија, пошто је у Банату близу Лугоша купио село Жабар и пле'мство за 90.000 ФОр. 'Г. зв. шајна. Још напомиње г. Давддовад, да никако Миловљева мати није крива, што се Милов иосле васпитао са свим у нсмачком духу. Криве су, всли, оне приликс, које су и многе друге наше синове одагнале у ту!;С стадо. • — У прилогу уз 14. број „Боеанскс Виле" јавља Стево.Калуђерчић, срнски учитељ у Сарајеву, да се он примио да за годипу 1893. уреди календар „Нови Требевић", — У „Прџсвмиом глакнику* '('евеска-4. Април) изашла је критик I 11. С. Орећковића на „Историју срп. народа" ,'од Л>. Ковачсвића и Љ. Јовановића (Друго времс 1168. до 1871.) Срећковић се о кн.изи наравно неповол.но изражава и налази у н.ој многе ,)П0грешке". - У истој свееди „Просветног гласника" довршепје рсФерат Гргура М. Јакшића о делима: „Облици својипе у нашој ивторији ср. века", од Влад. Гибникара; и „ВиограФија и државничка радња Вука Бранковића и Милоша Обилића", од Ж. М, Романовића, РеФереит се о обема књигама врло иеповољно изражава..

— „Вдсањ-ка Вила" (бр 14,)јавља, да је сри. кр. академија на прсдлог Ст. Новаковића рсшила, да покрене нтиографеки аборпик, у којем ће доноснти умотворине народнс из свих крајева српских. — Исти лиет јавља, да .је на седпиди одсека за друштвсне науке 20. уарта прочитао Поватсовић евој прилог: Хаџи калФа или Ћатиб еФсндија, турски географ XVII. векај о балканском полуос/грву. Прилог ће бити штамггаи у „Спомепику." — У 21. бр. „Јавора" завршен је чланак Јована Храииловића: Правац савременс ириповетке п Симо Матавуљ — У 22. бр. „ЛЧепса" ночео је излазити чланак Н. Андрића: „РпеуоНпа 1>о1е1пкШ<а п Вг1 >г\ о<1 д'0(1. 17'77 1847." Београдски лиетови .јавл.ају, да.је изашао из штамие Српски р.јечник Вука КараџпЛа, уредио га Јовап Бошкрвић. Прва свеска': А — 3. Цена 5 Дии. ' ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК. — Кажу, да је хрватеки неки родољуб, који не ће да му сс зна име, у кипара Рспдића наручио велик сноменик пеенику Петру Прсрадовићу. Загреб ће добити тај споменик. Чешки песник Јарослав Нрхлидки добио ј.е динлому, којом га чешко евепаучиште имепује почасним доктором ФилоеоФије. п то због заелуга му за чештеу кн.ижевност. Врхлицки је други доктор философијс ћопоп' еапха на чешкои свенаучпшту. Први је такав доктор онде муа> чир Антопијс Дкоржнк. — Чувепи вијолиииста Франтишек Опдричск, ко.ји је зимус давао концорат и овде у Повом Саду, именоваи јс ночасним чланом Краљевске музичке академије у Риму, краљица пак талијанска дала му је дИван нрстсн с драгим камењем. — Лане је чсшка акад<-,мија на главпој евојој екупштини изабрала дра Фрап.у Рачкога за члана првом разреду академије, а сад је Н>егово В<!ЛичанСтво крал. потврдио тај избор. — Старији и млађи геограФН и етнографн у Србијп, војничког и грађаиског реда, паумили о.у да оспују у Веограду сриеко географско др//штио по узору таквих дру штава у других иарода. — Пожаревачки одбор „Учитељског удружен.а у Србији" издао је прогдас на све учител.о у Србији, да се у Београду оснује „Учитељски дом". У том дому васнитаваће се и издржаватп учитељека доца. која се буду учила на средњим и стручним школама. Одбор је одмах објавио и нацрт рада, како да се- ночне посао. Одређено је, да се на саму зграду „Учитељског дома" утроши пајмап.е двестапедесет хиљада дипара.

САДРЖАЈ : Песништво : Косру. Нови свијет у старом Розопску. Мати. Вјерииа љуЛав. — Ки.ижсвпост: Тодор Радичевић. — Ковчежић : Кн.нж<'впи прикази. Кн.иж<'впе 'белешке. Нросвстни гласник. „СТРАЖИЛОВО" излазп евак<' недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на делу годипу, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 п. на четврт год. — За Србију и П ,1 >пу Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шал.у урсдништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови • Сад. — За Србију прима претплату кп.ижара В. Валожића у БеоГраду.

Издаје књижара /1уке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.