Стражилово

-13 384 к-

Апђа опет у „Џенаботу" мора ти евојом чието мушкарачком одлучношћу омилети, као што ћеш е драге воље хтети оправдати оном „белају од човека", оном Мићи кавгаџији оно 1г,егово еилеџијетво и чак му га и опроетити, гсад узвидиш, да.је то тако морало бити „Са невјере". •Тедном рочи, тих Живковићевих гаест иричица мораћеш у еласт прочитати па ћега се бапг наљутити на оне еилне, одиста непотребне опаске, које те у читању задржавају. Да су Бесара, Петра, Крлета и Бјелић „виђене Сарајлије", да је Мића „име кавеџије", да је Требевић „брдо више Сарајева", није ваљда баш тако тешко нагодити и без Опаске. Издање „Боеаччица" пристало је и спретно те је и са те стране добро дошло, што се ово шест причица Живковићевих из „Отаџбине", ии Летописа Матипе Српсгсе, иа „Боеанске Виле" и из календара „Требевића" састадопге на прикладну месту и здружише, да српски читалачки свет забаве. „Враг ђевојка" ггреведепа је била у два маха гга немачки, преведена је и „Златка" на исти језик. Са пајчистијом савешћу препоручујем Живковићеве „Босанчице" као непгто особено лепо, што куд и камо надмапгу.јс ггрве радове истога писца на пољу новелистике. Г. Мати и син. Две приповетке сриске краљнце Наталије. У Повом Саду, издавачка књижарница и штампарија А. Пајевића. 1892. Цена 12 новч. или 30 п. д. вел. 8-а. стр. 35- -- Узорита патница краљица-мати Наталија налази мелема ојађеном свом срцу и у кљижевну раду, за који докавује одлучан дар. Лане је „Браник" у лиску 46. броја донсо гг.ену бајку под натписом „ Матн ", ко.ја је много превођена и прештампавана. Сад је та прекрасна бајка иЛанглз. у зпеебној к.шиаи у друштру еа. ноћим једним радом узвишене госнође, опет бајком а под натпиеом: Песма о крушсаиом детету, која до сад јопг није нигде изашла. Обе бајке одигпу силном љубављу материнском и неизмерном чежњом за дететом, а преливене еу еамо онолггко горчином бола и рееигнације, колико се није дало избећи. Над обема се на крају разлива блистав зар наде у ерећу,,који читаоца троне до дна дуггге. Г.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Пољеки лист гито уређује .1. КаНотеи, доггсо је у свом ггрвом броју од овс године чланак 84ап. (Лвгедако^а „Фолклорпстика хрватсхо-сриска хисторијскобиблиографијски прстлед напгих народних умотворигга. Не би од нгтете било, да когод, ком до руке дође поменути број тога листа, штогод и у ггоједикостима прогопори о оволг раду. — 42. број „Во.втзсће Роа1" доноеи Опис Бихаћа по књизи Лопашићевој, гга ггемачком језику.

— У „ТЈп§ашсће Ееуие", свееци априлској, изипгао је други наставак Ре84-ова чланка „Пвкокеп гпи! Уеггеггапег ггг <Iег ОевсћГсћке у . Ргггте". — Енгелхард штампао је у првом броју 'Кеугге (1' 1ггв1оп-е гир1отаичггс чланак „Еа соџМегаИоп Ва1кат <јие". — Стојанов пише у „КгШаеће Кеуие аив Оев^егтегећ" свесци 35. „Бге Ба ^е Ви1 §апеп8 ггш! (Зеввеп 2икипО". — Кеуие (1е §е6§гар1ие у свесци за марат и април штампа расправу с1е вегапЛо-а: „Ее ЛеШе <1гг Ваз-1)апгг I>е, <1 ерггга Ва/лаб јп18^гг а Огаота" — Ка оном, што је М. Мурко изнео у једном од прошлих свезака 1 Ј ада југосл. академије и у 8Љм1§8ћепсћ1е бечке академије о познатој „историји еедам мудраца", треба додати и најновији његов ггрилог, што изиде у првој свесци овогодишњега /ЈеИвсћпИ-а Шг уег§1е1сћеп<!е Шега1иг§'е8ећ1сћ1е", а под натписом „В е 11; г а § е г п г Т е х 1 §■ е8сћ1сћ1е <1 е г „ћј.8(;ог1а 8ер1еш 8ар1еп1гит". — У издању I )ипекег-а и Нитћ1о1-а у Липисци изипгло је дело „01е Нап<1е18ро1 Шк <1ог Ва1кап81аа1еп, 8рапјепв пп<1 РгапкгеЈсПв". Писци су овога дела М. 81Уо11, А. Опптеј и А. Беуегв. Дсна је 2 Фор. и 88 новчића. — ПроФ. М. С. Мајер пише у Вп11еИп <1е 1а 8ос1е1е <1е 1е§181аиоп сошрагее „В1и<1е 8иг I е с 6<1 е <1 е ргоее^иге репа1е роиг 1а Во81ие е! 1' Нег/,е§'оV1 пе." Овај је чланак и 1госебно изипгао у Паризу. — У политичком бечком листу „1)ге Ргевве" бр. 168. пише Нешиећ Мое у подлиску „Пав Шег уогг Аћћагга 1111 вЈншсћеп Уо1к8Ие<1." — Међу књижевнике, који туђем свету причају о напгим народним веровањима и умотворинама, као да на прво место долази др. Фр.'С. Краус, али њсгов рад некако е неповерењем упимамо у руке. Натписи су у њега обично крупни: „То<1 т 8Ше, Вгаисћ гт<1 61аићеп <1ег 8и<181» уо 1 г " (ХеШоћЛиг УоШвкипЈе 1891., св. 2.), „1)ег Кпвв ће1 <1еп ВшШауеп" (Лпз1аш1 1891.) е4с. Свуда сгавл.а југословснеки, а у њима нема ни помона о свима јужним Словенима, шта вигпс обичај једнога јединога ссла, ком на пр. често не каже ни имепа, принисује не само том крају већ свима Србима, на и остадим јуж. Словенима. Овакав начин основагг на погрешној основици тешко је узети за нравилан. Жеља би наша била, да они, који се баве о народним обичајима, обрате пажњу на радове Краусове. Нагна ће ггак дужност бити, да им јавимо, када који изиде. Нека је већ овде поменуто, да је СИоћпз у бр. 21. донео његов нов чланак „Уашруге пп ашШат. \ г о1к8§'1аићеп". — Академија чешка иидаће у скоро проФесора Ј. Веленовекога „БЧога ћи1§агјса". — „Во8М8сће Роз!" 47. бројем доноси започети наставак у бр. 17. чланка лроФ. Ф. Кухача „АПгепевеп 1 11 8 1 а V 0 11 1 е п".

САДРЖАТ:

Пссииштво : Ах, чувај се! Л >уби. Едвард. Пови свијет у старом Розопеку. Вјерина љубав. — Поука: Славни људи у историји и биограФији. — Уметност: Лазар Николић. — Књижевноет: Прилози за повест српскога ггарода у вемљи угарској. II. —' Ковчсжић : Књижевни прикази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Дрну Гору 12 дииара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Лукс Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јогића у Новом Оаду,