Стражилово

-чз 439 И-

Још с тсжим срцем, него што је ушао, изиђе Рајски из Ијерипе собе, а она затвори очи, да шнита не види. Она је жедела, да око п,е буде најгушћи мрак, савршена тишина, да јој очи не вређа ии најмањи зрачак и да никакав звук не

допро до ље. Чииило се, да жели неко особито, невиђе.но душевно стање, да јој сви осећаји, ум и тело отуне, да се претвори у биљку, на да ништа не мисли, не осећа, пе сазнаје. (ГГаставиће ое.)

1

* П 0 У К А. јј ^ ^

N1^

р

Т* "Г* "Г* I

ПЕТ СТОТИНА И ТРИ ГОДИНЕ.

15. јун 1389. год. означен је у исгоријн јужне Јевропе као даи, кад је последњи бедем хр&шћанства пред најездом суровог исламизма норушеи био. Насилно разореие двери Јевропе беху отвореие вратпице, кроз које је, као холујииа, вековима узлетала дивл.а, осмаплијска хорда, узмахујући Мухамедовим тоиузом и иа бедеме самога Беча. Од тога доба навршила се већ треЛа годшта после пуиих иет столеЛа, и ми, потомци косовских мучеиика, заустављамо се са дубоком иоштом нред тужном историјом, што је нреливена крвљу иет-вековпог ужаса, иасртањем на част и име једнога народа, веру и опстанак његов; заустављамо се нред историјом очајања, али и светле славе, јер је она освештала ону узвишеиу истипу, која, лебдећи пад нама, вели: Ероз векове очајања и сатирања,, кроз векове варварског утнетавапа, где би мнотих народа нестало, свест сриског народа, креиљена великим духом отаора, на иослетку је иобедила! Сриски народ васкрсао је из мученичкот гроба и тим, на очиглед целој Јевроии, доказао, да га није нестало, да; га ни варваризам ни госиоство османлијско иије аретоиило! Зауетављајући се пред овим колико историјским толико и исихолошким Фактом, иитамо се, како је могао настунити оиај кобни дан, за којим следоваше петвековно очаја ње? Је ли доиста томе повод неслога српска, коју пародно предање с колена на колено ироклиње, или имаде још и других моћних чинилаца, који нису зависили ии у чему од наше вол.е ?

Да пронађемо прави узрок иашој иронасти, не смемо се задржати на самом Косову, јер она није тамо. На Косову се истиче само резултат, свршетак народне трагедије, која се куд и камо раније у клицу заметиула. Дух историје иека нам номогне, да у пајкраћим потезима изнесемо све оне узроке, који се од досел.ења повлачише, а који учинише да над светлим крстом хришћанске културе затрепери бледи полумесец азијатског варварства.

Н= И: *

На југоисточној страни Јевроие била је у самом ночетку с])едњега века источиа римска империја, која се, у оио доба, иазивала: „ Трачко илирско иолуострво ", а доцније „ Балканско " ирозвана по средитпту нланинских ланаца, који се, од Шаре до Рила, кроза све нолуострво гранају. На том трокуту, а па међама између Дрине, Саве, Дунава и цриога мора, за тим јегејског мора и Адрије, иаселио се једаи повећи ограиак словенског народа, сриски парод. У тамној прошлости, коју бисмо, ио свом иеиознавању, могли назвати иредисторијском, ми пе налазимо још очевидиих иодатака о животу срнског народа. Да ли се он, у долинама бујне Азије, а на обалама Сербездарије *, развијао самосталним, иолитичким * Ннје на одмет, у ногледу имена: „Србин" забавитн се и овом ноставком. Је ли име: Срб иостало од „Сораб", „бегу" илн „Сербез"? 'Голико се зна. да, су Сдовени у нрадомовини живели међу ])скажа Оксусом и Јаксартееом (Амур-даријом и Сир-даријом). На татарском. турском и нерзнјском