Стражилово

чз 587

му се споменик нодпгне „п да се његове врлпне урежу у бакрепу ллочу":. 9 И заиста једнога дана наш Пдиније ходајукп пугем, који води пз Рпма у ближњи Тибу.р, пабаса за ирвн иут на тај сиомопик. , ° „Како сада да судим — каже' — о људвма који су за такову иочаст могли гласовати?" Та били су сенатори до такове нодлости дошли, да су ваклињали Наланта да, нрими тај дар; на не само то, већ су и цару своју харност изразили што је допусгио да се његову љубимду докаже како му је сенат захвалан. „Па зар та вјећнип,а није још са себе. такову л.агу избрисала? „Ала со радујем — каже даље — што не •живим у оно доба, којега се иначе толико срамим, колико да сам у оно доиста и лгнвио". 11 Како дакле да се не јежи коса на глави човјеку који је толико иазио на нотптење и на честитост у свим стварима? Каже да су то.тико били заборавили обичаје својих предака, да се ннјесу више ни старали за достојанство еенатскога збора, колико ни за штовање које му бијаху дужни.' 3 Углед те старинске и славне части бијаше нанисан на I Глинијеву челу. Јаох ти се ономе који у тај углед дира! Једнога дана при тајном гласовању неки су се изроди у сенату дотле пбнизилн, да су на својим таблидама, гдје се пише име кандидатово, набрчкали евакојаких игала и непристојних пзрека. Како га ,је то у живо ранило! „Шта ћемо с тим л.удима! Јесмо лн у римском вијећу или у позоришту?" 13 Други иут ;ее грози са нереда у том угледном вијећу, иа се тужи нријатељу како је свак за се говорио, а нико не умио. ни скромно да ћути нити чедно на свом мјесту-да сједи; свак сб трудио да његов кандпдат нродре, те у тој в].)еви није било више ни реда, ни учтивости ; толико су заборавили достојансгвено нонашање својих отаца' 14 Он, као прави Римљанин старога, кова, није могао себи иредставити славније части на свијету, као што није могао номислитн страшније казне од истјеривања из в.јећнпчке дворане. Плиније је за цијело много шта нретр9 ТаоИив. АгшаТов. XII. -53. 10 Ерја! VII. 29. 11 Ер1в1 VIII. 6. Опо је Илинијоно писио врло важно, .јор доиоси у ској цјелини ону срамотну сенатову одлуку (8«1)а4и8воп8.и11и8), којом се дозначују ччсти и дарови. Грабежљивом министру. 12 ЕрШ Ш. 20. 13 Ерхз! IV. 25. 14 Ерјв! III. 20.

ппо, као и остали поштењаци оне доби, глодајући нонижец.е' римске државе испред лудости или махнитости њених владара. Али. све нам јамчи да он ннје ни за час носумњао о снаеу Рима; те биће и он ускликнуо као његов нријател. Тацит кад је гледао где се јавно н.а тргу бацају у сред пламена дјела и животоииси оних л.уди који су шта добра, држави учинили, а ноштени и честити били. „Мислили су — рече онда Тацит — да ће она в.атра уништити глас и дух рпмскога народа, слободу сената и знање цнјелог људства; прогнати су учитељи мудрости, ирогнате су узвишене умјетности, да, се народ никад више у што нлеменито пе угледа. Ваиста смо доказали до којега је отепена наше устрпљење могло расти." 10 По смрти Клавдија, Калигуле и Нерона (да и не сноменем кратку владу Галбе и Отона и раскошно. благовање Витељево) држава је нанокон одахнула под мудром управом Веспасијана н Тита; него то бијаше кратак сан, кратак починак. На пријестоље. римско показа се Домицијан, горн од најгорих, Домицијан, који је имао у себи најноганије мане Тиберијеве, а без његових врлина, који се је у ништавости такмио са Клавдијем, а у махнитости с Неронбм. Ова,,ј „ћелави Нерон" — како га називље Јувенал — ; који је немилосно нарао већ пзмождени свијет, који ти је радио о глави па да си му само говорио да киша пада, или да је лијенб вријеме", 16 овај је изрод био дот.јерао округност п лицемјерство до скрајности. Главом је силазио у амфитеатар да побије дивљу; зв.јерад; тукао се је с гладијаторима, само што је у њега мач гвозден био, а у противника дрвен. Нетом је Домицијан испустио душу, сенат, који му се је до скрајног часа улагивао," нотрча у курију, избљува, најсрамотније псовке на покојника, поруши све његове кииове, избриса све његове натписе, да од њега више не> буде спомена. 17 Одахцу евијет опет, али овај пуг за, пуно једно* Стол>еће, докле је трајала Лнтонинска породица, — од Нерве до смрти Марка Аврелија. Који су се до онда крили од цареве крвожеђе, нровирили су главом из сво' јих екровишта, да, се увјере је ли им одиста зрачак слободе просинуо; честитост и попггење изафоше из сво.је тамне забити; филозоф се по15 '. ТаеЈСчв. А^псоЈа. 2. 16 ЈпчслаПб IV. 37. 17 8ие(;о11Ш8 XXIII. РПпша;: Рапе§упеи8 52. М данас се находе натписи на којима је избрисано њех^ово име.