Стражилово

нз 608

средст, пгто пх предлажу обожаваоци свословенског језика. Уираво се ие да измамити порођај „заједничког језика", кад се узму у обзир моћни нолитички фактории незнатна вредност језика, који се в нронаги|>а к . А исто је тако без и какве користи, непрестано говорптп о некој „чаровносги" ( окпан Т ј ) руског језика као о једном од елемената, који му у будућноети јемче надмоћност. Приповеда се за ту чаровност руског језика као да утиче чак и на арапски, кинески и јанански језик. То звони у толико чудноватије, гато та „чаровност" до сад још нпје утпцала ама баш нп најмање на различне народе, што од више векова амо живе међу нама. Ба северу Русије имамо урођених нлемена, који до сад ие само да су задржали своју иоганичку религију, иего и језике своје са свим пе-

дирнуте Финн н. пр. на чак и опи у ипјбдижој околици ГГетрограда, неноказују нн чнм, да пх је залео суперијоритет напгег језика п цивилизације, , — А и русификован.у многпх туђинских нлемена у Сибирији не достаје још много те многб чешће имамо прилике видети да је неста,је, него да се спаја с руском цивплизацијож. Ван Русије нема ни једног зпаменитијег словенског нисца, који би нпсао руски. А руска се дела на остале словенске језике понајвише преводе јсо немачкпм 1цзеводима А с друге стране огорчена мржња иа целу западну цивнлизацију, коју најжешће проповедају баш они, који сневају о свесловенском језику, не утиче угодно на осгале словенске народе. Баш нанротив... не рађа се отуд у малих словенских народа иоверен.е, погатовање, понос и уздање у руски језик, него неодолтиво неповерење.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. ПоваковиПа Стојана. С Мораве на Вардар 1886. Нутне белешке — —. На по се штампано из „Годишњице II т 1уиића ХШ". У Београду, у краљевокој српекој државној штампарији 1892. На 8-ли 1 л. и 76 страна. Пут, који је Новаковић пропутовао од 26. до 29. октобра 1886. гвдине од Врања* до поеледњега тесиаца, прозвана „цигански тесна-ц", на Вардару, а ива Ђевђелије, послужио му је ва градиво, да напише ове путне белешке „С Мораве на Вардар", те да тако на занимљив пачии упозна и заинтерееује и читаоце за тај лепи део балканскога полуострва. Своје нутне белсшке разделио је на троје. Нрво нам прича свој пут ,.0 Мораае на Вардар " то јест од Врања до Скопл.а. На том се делу пута његова пажња задржала највшпе на Прешеву, варошмци сада од 500 кућа; оно га је подсетило на српскога Фкуднога властелнна Угљешу, који је у почетку XV. в., 1402. године, као госнодар Прешева, Врања н Иногошта „нрнстао" на страну деспота СтеФана, одлучивши судбу Србије и еина Лазарева; као и иа његово с муком иетраживањо: где је Ипогошта? (Она је Врању на север). Говорећи о Биљачхапу, иепред кога посматра Прешево, заустани се на Душанову закопику и њег ву етан.анину, „који је, гш свој нрилици, држао оваки некакав хаи". Пре него што је прешао на други одељак „У Скоиљу ", заетао је па Ку манову, једној од млађих варошица, причајући уз то и о мангалу и начину грејања, о ком се потапво помиње и у тинику св. Саве за Хиландар и Студеницу под нменом'ср. латинеке речи аги1а. Половина ових бележака посвећена је опису Окоп.т.а, Т.у је проговорно п о чиФ.шцима (зевгаријама, које по првобитном схватању обухват.џу толико колико се паром волова обрађивати може. Јаблаии, које

*) Мештани јс зову „Вратс" у номинативу.

мештани зову „тополе", опкољавају зграде или тсуће чиФлика, те се и по том познају чифлици ) ; па се за тим задржао.на најстаријим белешкама о граду СконЈг .у и то на опој белешци у Даниловим „Животима", у којој се по миње, да је краљ Милутин иодигао у Скопљу три цркве (стр. 138. Даничићева издања), као и на белешци у повељи цара Еоетантина Асепа. сина Тихова (1258 — 1277)', дато.ј манастиру св. Ђурђа на гори Врпини спрам Скопља града над Серавом". Није заббравио поменути ни водовађе, што номињу и отара писма из времена крмљевства, ни вачина чињења кожа, а достакао се и Вардара, с. кога је говор прешао на унутрашњост града, те нам прича о иетачности броја етановништва као и о живости саобраћаја и живости на тргу; том је приликом пеку казао и о безистану, карактеристици бар већих турских места, о продаји воћа а и о теглећој животињи. Трећи је одељак „ Низ Вардар " — опис пута од Скопља до последњег теснаца на Вардару. Ту је иоменуо и Моглен, који је у границама реке Могленице, чувен са Илариона, владике могленекога, који се у ХП. веку борио нротив богомилске јереси. У моглеиском крају већином је сада мусломанско сгановништво. „Чудиа нстоветиост у случају, да се потурице данас виде већипом онде, где ее у старо време знало за богомиле и јере.тике ! Опо ће сс тицати и Воене, па но том и крајева јужно од Пловдипа, који су, како се зна, колевка ове секте били", вели Поваковић (стр, 621. — На пеколико меета у овим иутним белешкама иеиравља Поваковић ауегр. ђснералштабну карту ових крајева, и тО: Ј1ево Село ( мј Левосово), Табановцн (м. Тонаница, Топановце), В ипипо Село (м. Равакмј). — Од стр. 63 — 76 је „Додатак", у ком иам Повагсовић саопћи неколико одломака из дела Тетовца Кирила Пе.јчиновића, тсоје ,је штампао К.ирило чиетим диалектом' свога краја још 1816. у Пешти, а под натписом „Огледало". Београд. Ћ.

САДРЖАЈ : Песииштво: Ортаци. Дрвена канл. Књижевни прикази.

Књижевност: Матица Српска. СтЈесловенски језик. — Ковчежић :

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табатсу. Цена му ,је 5 Фор. а. вр. на целу годипу, 2 ф. 50 н. за по год., 1 ф. 25 н. н.ч четврт год. — За Србију и Дрпу Гору 12 дипара на г.одину. — Рукописп се шал.у уредннштву а нретплата кн.ижари Луке Јоцића у Пови СЈад. — За Србију прима претгглату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара У1уке Јоцића.

Штампарија дра ПавловиЂа и Јоцића у Новом Саду.