Стражилово

чз 640 ез-

Пстровића," где је лстоо подигнут споменик. Јован Живаиовић даје и опе године поуке у нчеларењу и то износи сад и излаже „Кардинално правило Ђераонова пчеларен,а" : „Ако хоћеш с коришћу да пчелариш, а ти прави вештачке ројеве рано у лето, а у јесен опет спајај слабице". Др. Милан Поиовић, лечник из Бечеја, расправља питање : „Треба ли иојити децу вином и ракијом" те доказује, да су „алкохолна пића за деду прави отров, којега се ваља чувати као живе ватре". X. Холик из Карло ваца учи, како се калами винова лоза у зелен. Тих. Остојић нозива српски свет, да нег5 >је црквену песму и казује му пут, којим треба у том да нође. Стева Милованов јасно, као и увек, разлаже, како то бива, да човека, што кажу, варају очи. Има даље ратареких и вртарских поука. Ту прво Ст. Коњовић пледира за то, да се липа сади гдегод се може, а М. Д. Дејановић позива „миле наше Српкиње, да покушају, норед цвећа, и воће у судовима неговати За забаву се у овом „Орлу" нобринуо Драгутин Ј. Илијћ са не тек „по мало" него баш иодобро „грозном" приповетком Под натнисом „Мој побратим". На крају су животописи српских заслужника на културном и књижевном нољу српском, којима су нриказани ликови. — Слике и ликови и у овом су „Орлу" лепо израђеии те га осим садржаја још и то препоручује, КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШХЕ. — Јован Сундечић јавља, да ће 1. новембра ове године наставити књижевни лист „Просвету", који је уређивао покојни Јован Павловић. „Просвета" ће иилазити у месечним свескама. Годшпња јој је цена 2 гевр. 8 Форинта. — УЈепае тера своје. У 39 броју, нриказујући Јиричкове „Споменике", , не разумије, како је могао издавач те споменике окрстити еамо сраскима,, док сам признаје, да их много потјече из самога Дубровннка, који бијаше од давнине у е®ери хрватеке државс". У 41 броју нак чуди се српским лпетовима, који о Мажуранићеву ауторстпу „Смрти Сма.јил-аге Ченгића" јопг говоре као о неком нерешеном спору, на прети „забринутој браћи" гласом, „да ће у животопису Мажураиићеву међу овогодишњим књигама Матице Хрватске наћи непобитних доказа, који ће једном за увијек разбити њихову неосновану сумњу о том снјеву". Исто се тако у нашем „Јавору" (39 бр.) Ј(ован)

Хр(аниловић) не боји, да ће се ради евога увереља морати покајати, а уверење му је, „да је пееник дивнога епоса ,Срмти Смаил аге Ченгнћа' — Иван Мажуранић." — „Сеоска дола", глума из народног живота, ко.ју је по Мађару Едуарду Тоту за српску поворницу нрерадио Стеван Дескашев, не може ее по књижарама добити, а књижари Луке Јоцића треба та књига те ће радо платити за н,у 1 Фор. Ко је дакле случајно има, а вољ,ан ј-е дати је, нека је пошаље поменутој књижари. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК. — 21. септембра о. г. навршило се педесет година, како је умро Оава Твкелија. У спомен том дану одржан је у Араду параетос, на којем је у славу великом добротвору беседио др. Стеван Малешевић. И Матица Српска приредила је парастос у Новом Саду, где је Текелијине неумрле заслугс у красној беседи изнео Сергије ШакракНинић. И у Панчеву је учињен помен у цркви и говорио је том приликом др. Љуб. Неиадопић. — Др. Ђорђе Дера славио је у прошлу недељу двадесетпетгодишњицу, како као проФвсор служи на Новосадској српској великој гимназији. Том су приликом поздравили заслужног јубилара силни му поштовачи. ЧИТУЉА. Алфред Тенисн, енглески песник. писац „Еноха Ардена", којега имамо у преводу Змаја Јована Јовановића, умро је 23. пр. м. у Лондопу. Поживео је 83 године. Ернеет Репан, проФесор семитских језика на СоПе#0 Је ЈРимте'Ј у Париау и чдаи академије, умро је 20 пр. м. Родио се године 1823. Пајважније му је дело Т^а. ује' <1е Језна. Међу осталим написао је: Шв4о1ге (Јев оп$тев Ле сћпзМапмше, Без арбћ-ез, 1'ап4еећ1Ч84, Ша(:оп-е <!' 1згае1. Фрања Шаламоп, један од првих историчара мађарских, умро ,је у прошли понедељак у Будимиешти у 07 години свог живота. Важније су му историјске студије: „Тогбк ћМЦав", „Аг е1зо 2ппу1ек", „Ке4 та§уаг (11р1оша(;а а XVII. згадаЈћап" ; осим тога књижевне студије о Шекспиру и о неснику Ииколи Зрињском. Рудолф Ијеринг, славни немачки јуриста, писац великога дела „Дух римскога права", умро је пре две нодеље у Гетингсну у 65 години свога века.

Разјашњења ради. Читам у неким иашим листоаима, кпо дп од новв године мисли ирестати „Стражилово" и као да Љј се ја иримити да урефујем „ Јавор". Жзјављујем овим, да тчј глас није истинит. „ Стражилово" нема разлога ирестајати а ни ја немам рпзлога наиуштати га. Јован Грчи-к. Још само овај број шаљемо свима иошгованим иретплатннцима „Стражилова^, којп до сад нису иреталату за IV. четврт подмирили Ко нам иретилату не иошаље, то.ие Г,емо лист обуставити. Администрација ..Страмилова". САДГЖАЈ: Песништво: 1Ги из чега. Црвена капа. — Књижевност: Матица Српска. — Ковчежић : Кшижсвни прикази. Књижевне белешке. Просветни глаеник. Читул.а. „СТРАЖИЈ10В0" излази еваке неде.ље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годииу, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара иа годчпу. — Рукописи се шнл.у уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прнма нретплату кн,ижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића

Штампарија дра Павловића и Јо1,ића у Новом Саду.