Стражилово

■чз 690 и-

ни из ПРИПОВЕТК Приноведа С (Паст ®|! оиа се пашао збиља у запари. Добио $*Гје поаив од суда као кривац тобоже због тога, што је нроневерио црквени иовац. Прелистао је <ч:е рачуне од нетпаест година да нотражи, е да ли је гдегод уведено, да је он ту кобпу задужиицу иснлатио. До дупге, оп није крив што та свота, није спроведена, јер није огт водио црквеие рачуне. Он је само у име црквене онштине, када је правл.ена пова ограда око цркве, ону своту нримио и збиља је нредао пред скушитииом иа даље ништа. Али, камо доказа? За толико година заборави се на много и1то шта важиије, а камо ли пе иа то, да је иопа те и те године платио ту и ту задужницу. 11она је добро иромотрио сву озбиљност ситуације. Бидио је против себе човека, који је у стан.у ставити све иа коцку, да осигура свој оистаиак, пе штедећи ничију част! Види себе у мантији, а та му не дозвол>ава, да се на сред улице онаким истим тоном служи нротив сво! а нанадача. 11а и чим да носведочи, да је ту задужницу исплатио? Који ће се од члапова црквене онштиие и заклети, да су видели, када је ои новац па сто метиуо ? Тако је поиа једне вечери у ностел.и нремишл.ао и превртао се, а зпој му се у крупним бобицама купио по челу. У опој помрчинн чин.аше му се, да неке авети нружају руку на и,. Нигда још пије у своме веку био оптужеи. Све га је штовало. А сада? . . Та брука! Не 1.е се смети жив иоказати. За час бп устао, раширио завесе на ирозору и иогледао иа улицу, месечипом осветл.епу . . . Тамо преко пута у оиој кући спаваше п.егов страшни пови ненриЈател.. Или лешкаше, па са злобним осмејком смиигљаше и коваше паклене иланове, да своје пенријател.е сможди.. Или, можда и ои с/гоји на прозору, па му се кези, како ће нопа изгубити свој углед и своју част. Пони се збиља учини, да на нрозору куће преко нута видн неку ири-

ЧЕГА. ^ ИЗ СРЕМА. геван Ради1. в;ас) лику, како млата рукама и маше главом, као да игра о кононцу. Спуети завесе и легне. Неколико је трепутака лежао, за тим онет устао и ходао горе доле премишл.ајући, да ли је до тога морало доћи? И за што је он против тога човека? За то, што је спурдисао малу свотицу имовних поваца — тако веле. За то вал.да, што нре три године пије хтео предатп имовне рачуне, те се иочело сумп.ати, да помало крадуца! Истисиуо га је из перовођства. За што ? Је л' и.егово дирао? За што се ие диже ко други, већ баш он ?! Али, то је н.егова дужност као свештеника! Каква дужиост?! А хоће ли ови наори бранити и.ега, кад он иадпе у беду?! Пе. Још ће се смешити. Нека узима. Да, да. Пека узима! Не узима п.егово . . . Сутра ће му отићи иа . . . Опет леже. Али од сиа пи помепа. Где је јутро! Дође му да устане, да му оде, да му каже: Одустај! Нисам крив, али ме тп можеш кривцем учинити! Нека је мир у селу . . . Та ту се ие краде . . . већ одбор одобри . . . иа, ето . . . За тим би плануо : Кога да молим ? I Гзега ?! Не, пе; нигда, на ма шта било. Ја зпам, да ми је савеет чиста. У том јс легао и свео очи . . . У јутру је устао зловол.ап. Ходао је горе доле ио трему, а нопадија је седила са везом у руци. „ПГта бих се ја толико једила? Окапи се. Ако ти је оиа род, није ти кћи! Па да се за н.у једиш п вучеш с и.има клипка. БоЖе мој ! Отерао, отерао! Не може с п.ом живити, па квит! Нека оиа тражи, ако има шта. Не мораш ти теби навлачити беду иа врат, јер та двојица су у стан.у праведна човека обесити. А нгга ти имаш и од села, да се толико заузимаш?" ,, Што се нлећем!? Зар да нустим, да ми деморалишу сељане? Да панраве од п.нх своју машину! А друго, ти зиаш, да идем за тим, да ми се парохијал плаћа из