Стражилово

-43 734 вн

или руком рађена копија, ипак улази у сваку кућу те је по трајности и јеФтиноћи управо једино и нај јаче средство да се уметничка творевипа популарише онако како заслужује ио заносној и племенитој идеји, коју приказује, па кад је још уметнички израђеиа те слику верно и тачно ренродукује као п. пр. ова, што је познати трговац у Загребу Петар Николић издао, онда се не ће нико устручавати, да је поздрави као напредак на пол.у наше уметности. Ово мислимо да је иотребно спомепути као* увод ; да нам не би пико замерио, што се на основу олеограФске копије латисмо да прикажемо споменуту лепу алегорију. Идеја слике је нриказ свесрпске слоге у слављењу и благодарном величању Савиних заслуга за српеку иросвету и приказ трајности његова благослова из минулих векова у нашим данима. Мдеја је дакле веома сретно замишљена а ,као што ћемо ниже разложити' сретно и достојно и изведена те оправдава оне наде, које је у Ђор])а Ерстића положио српски свет, кад је оно" нре миого година са својим уметничким првенчетом нред свет изишао. Пред отворсним вратима храма у препрати краљевске лавре Студенице сакупили се представници цслог народа српског у особама младића из свих крајева Сриства у карактеристичним оделима. Сви леним иокрстима и иобожним држа1Бем концентришу своју иажњу — и тим и пажњу гледалаца — на свога великог просветитеља. У средини слике стоји св. Сава, нриказан у моменту, када носле ироповеди слова божјег светом десницом благодил.а омладину сриску, за коју је као добри пастир полагао душу своју, до н.ега с деспе уснрављеио нрнкааап је Шумадипац а до овог Црногорац, нрви како иобожпим погледом слуша речи светнтељеве а други •се, обуЗет тајанствепим утиском чииа, на колеио спустио. С леве страпе свечеве онажамо веома краено замишљену групу, мајку Косовку, како у иаручју држи своје одојче, којс задивљеио ирати свечеву сјајну појаву, а ссстрица скромпо и пажљиво до мајке стоји. Средњу груиу нобожне Српчади сачињавају: Бачваиии, Ноеапац, Сремац и Баиаћаиин, који делом клечећи делом скромно иаклоњеии ирихваћају благослов свога архипастнра. 1!ише њих с деспе стране стоје груди уз груди Херцеговац и снн старе Србије

а до ових се виде ликови Маћедонца и Далматинца. Често паилазимо иа слике старе византијске школе, на којима су приказане иоједине особе, цареви, великаши и т. д. како одају своју пошту Спаситсљу или другом којем светитељу. И ако јс ово иоштовање излив чисте — рекао би — особие религијозности, инак је стара православпа црква иримала такове слике и радо њима украшавала своје храмове. Наша се слика разликује од сиоменутих вотивних икона тиме, што је па јг.ој приказано слављење св. Саве израз љубави целог народа нрема том угоднику божјем а тјр је моменат, с којег држимо да ^е слика пристала и као икона за иародну цркву више и болзе него оне нрве. Ни један Србин не ће се моћи отети великом утиску, кад први пут ступи у стару коју српску цркву, а зацело ће тај утисак још силнији бити, кад овакву цркву види иапуњеиу и ожнвл.ену бићима из оног ионосног времена те комад славне му нрошлости иред очима му васкрсне. Не треба се дакле чудити, да и ова слика својом импозантпом архитектуром, сјајиим стубовима као посиоцима идејалног кубета, који символише једипство, моћно делује на Фаитазију гледаочсву, која слику величанствено допуњује, кроз отворена врата храма лети, да се тамо опаја лепотом и богахзтвом утвари, слика и јаспих одежда. Израда слике је тачиа и дубоко промишљепа, склад боја јс фин и доследаи те ни у пајмањој ситиици не квари -хармонију. Изврсно је репродукована и мистичка полутама, која се у црквама оиажа, Највећа врлина Крстићеве елике по иашем су мишљењу ванредно добро погођепи типови срнски, који својом Фрапантпом верпошћу надмашавају мал не све досадашње уметпичке творевине у овом жанру. Ликовима се но изради достојио придружују одела -како својом верпошћу тако и мајстореком материјалистичком израдом и тоилим синхромним бојама. Концепција самог лика свститељева врена је те је далеко паткрилила византијску школу, кој-а утнче једипо својом мнрпоћом и импозантпп\1 мерама, а ипак се пије са свим одрекла лешиих традиција п.епих. Мислимо да нисмо сувише смели, ако кажемо д,ц је ово дело џрави почетак паше ренесансе на црквеном сликарству. 15ал.а нам се још обазрети на лепо, исусил.еио групирање иобожне Српчади, које такођер