Стражилово

-чз 726 и-

светли јарким свећицама на Сћп8Љаит-у и символичним ситиицама, које је веК гледао у духу, где висе на зеленим гранчицама. Истом што је ушао Херман у дворану дворскога еаветгшка, „нечије" очн три нут променише своју светлост... Испрва заблисташе као ЛуциФер плавичастом светлошћу, за тим као Венера стрељаху жутим блеском, а најносле као Оријон гораху црвено. Овом приликом не беше Херман систематичан у ноздрављању. Обишао јс Дину и Нину, па иохитао управо тим лепим очима, које тако чудновато мењаху своју светлосТ", пруждјући руку, да се иоздрави... Чињаше му се, да му је она опростила већ јучерашње своје сузе... Дошла и вечера; саветпик је пио и за се и за Хермана, који се је удиљ с Мином разго варао, док се најпосле не отворише врата, а из побочне собе сину јасна светлост у дворану... .Веше то ОћпвтЉаит. Сви хтедоше да одмах устану од стола, али домаћин подигпе руку горе и повиче: - КЈткЈег. вИгеп 1)1е11)еп! (Децо, не дпжите се!) Своме усуду се пе приближује човек тако брзо и пагло! Онде, на оним зеленим гранчи цама... „аи^ (1еш ^гипеи Ваит с!ан Кедепа" (па зеленом дрвету лшвота) обешеп је свачији усуд. Стоји само до доброга нагона, да сваки иогоди до њега и узме своје— јер најчешће бива, да се човек размине са својим усудом и онда је несрећан целога живота... Еле треба слушати добре нагоне, нагонс млађане, свеже душе... Саветник погледа на Берту, Верта на до маћина,, а Мина баци неприметно, исиод дугих трепавица, дуг поглед на лице Херманово, који гледаше као и пре замишљено преда се. Нај носле доиусти домаћин друштву, да се приближе усудову дрвету... После краткога чуђења и дивл,ења машило се наједаред неколико руку божитњега дрвцета. И чудновато изабраше свако свој усуд! Лини, као од шале, обећаваше хартијица с датулом, да ће на брзо добити же.љену дугачку сукњу. Нини је донао госнодии Нурцел, о коме јс цело вече сањала ЈозеФина, Ема је добилазаповест да иде у манастир и т. д. — Ах страшио се разилазите са свОјим усудом! новичс дворски саветпик у смеху. - 1)ег СћгШштш ге1епг4 Иеп^е §ећг ксћ1ес1ц! додаде саветник, држећи сс за бокове. ХеЈ)ман стајашс пред зелспим дрвцетом и

гледаше пажљиво на повешане дарове или, као што домаћин говорашс „усудова иридељења". На јсдној гранчици висаше китица вештачких споменака и уз њих брижл.иво привезана хартијица. Херман познаДе, да су ручице, које су ту китицу с таком симетријом слагале, дуго се с њом забављати морале и да су се усиљавалс, да, утутну у њу какву мисао. Мапги се руком по ту китицу, развеже танку хартијицу, иа стаде читати: — Срећа борави у срцу. Изван срца јс само кичсл.ивост, охолост, лакомост и хладни разум, који рачуна и који тако стоји према жи воту, као зелеиа гранчица на дрвету нрема двоструким гранчицама морских корала!... -- Браво! браво! иовиче домаћин, а санетник стаде иљескати рукама. — А дужности ирема човечаиству... а вслика идеја, где је то? запита Хермап бојажљиво. Домаћин се намршти, метне руку- Херману на раме, па ће рећи: — Младост, младост, мој Хермане, говори из тебе!... Кад сам био у твојим годинама у свеучилишту, и мени су се таке лутке врзле по глави, на смо, шта више, оклопили и тајно друштво, које је имало да цео свет избави... Но носле двадееет и неколико година, кад сам дозрео искуством, сматрах као свету дужност, да за такове мисли бацам у тамницу синове својих некадатињих другова и пријатеља!... После двадесет година и ти ћеш, Хермане, радитн тако. ... као што је радио твој отац! Херман извуче раме иснод домаћипове руке а саветппк оборио главу иа груди, па мишл.аше у тај мах, с неким одвратним чуством, о оном орману, у коме беху домаће усиомене... — Одаклс ти таке мисли дођоше у главу? — запита иолуглаено сииа, као да сам себи говори. Домаћин ипак окрсне разговор на веселији предмет. Смејаху се Лини и Пипи, и о Нурцлу рекоше неколико досетака, а општа всселост поврати се оиет међу онријатељене породице. Најпосле се друштво подели на гомилнце, а домаћии узе саветника иснод руке, иа се обојица повукоше у дно дворане, да запале нове смотке и да се нсшто поразговоре о својим пословима. — Знате ли, шаппу домаћин, да се тај проклети емиграпат још крије у моме срсзу! Комссар Нурцел му је већ био ушао у траг, бавио