Стражилово

чз 768 к-

брода неједнаке ширине, који су одељени Јсдаи од другог зидом 5 десни брод је дужи од левог; средњи брод завргнује аснисом. У цркви сс налази саркоФаг једног рагаког енискона. Олтар је без украса. Слеме није на средн, него над зидом, који дели леви брод од средњег. Један сахат на запад од Петровс цркве су развалипе Ђурђевих Стубоел. „ЈеИ сИеп(; (Ие Кшпе а1в ВаИепе" — велн писац. У једанаестом одељку је Рогозно и Мнтроипца. Писац говори потанко о богатим даровима краља Милутина Бањској. Чудно је, да писац вели: „Уот К1о8(;ег шк! с1ег Шгсће 81 п (I келпе вЈсћ^ђагеп Кев^е тећг и 1 >г 1 <>•", а у лепој монограФији Пањске од Ст. Новаковића (Глас срп. ак. 32.) оиисана јс црква мапастира (1. с. стр. 54—55.) „Пут, којим су српски владаоци са својом нратњом у Звечпн долазили, не види се вигае. Тегако је понети се до зидина градских" — вели иисац, описујући потанко остатке Звечана. У дванаесгом одељку говори писац о Косову. Од старих српских цркава спомиње: Грачаницу. Здаља манастирска су незнатна. Црква је добро очувана („ет ксћбпег ппс! трозап^ег Ваи" — вели писац.) „1п с1ег гес1ћеп АМеИнно- с1ег УогИгсће в^ећ^ е1п аћег ТаиМет, \\'е1с1н'г гбнпрсће 1п8сћгШеп 1га§1". „Аће Гмеге^нто Ггевкеп ћес1ескеп сИе Л\'аш1е уо1Мапс1%". ,Даће с1ет Ет-" ^ап^е јт Наир&сћШе *тс1 аиГ /\\-е1 8аи1еп с1ег Егћаиег с1ег 1игсће Кбт^ 84е1'ап МПиИп пис! зете (јетаћћп, сИе ћугапИтзсће Ргтгеввгп ШтошсЈа, ће1с1е пп гедсћеп ћугапИтзсћеп Огпа.Ц с1ег КОтд' с!ав Мос1е11 ветег ОгипЛип^ ап1'с1ет гесМеп Агте, аћ^ећИсћЛ". (Читано у „Зори").

Последњи је то манастнр, који нам је у овпј књизи описаи. Народ се сећа старих српских задужбпна, каквс су биле онда, кад је држава српска у цвету бпла. Љубимац народни: Милога Обилић иабраја „Господи .Натинској" сјајне задужбиие српске: „Да ви знате наше нажастире, „Наших славних цара задужбине, „ Какови су и колики ли су! „Да видите Ђурђеве Стуиове. „Код Дежеве старијех дпорова, „Вадужбину цара Сиреуна „ Соиорте Ра.гаки на извору, „Задужбину светога Стеваиа, • „Срнског краља Првовенчалога „И остале сриске намасгире, „Да видите нак да се дивите"! А данас? —■ Бања се клони наду, Сопоћани и Ђурђеви Стубови леже у развалинама, Бањска

Је запугатеиа! Писац је у овом одељку проговорио мало оиширније о гробу Муратову и о Дрењнци, иостојбини Вука Бранковића (Годишњица X. стр. 217—221.). Долина Лепенца врло је интерсеантна, али неиспитаиа — вели писац. Он је напоменуо само, да тај иредео (долину Лепепца) Срби пазивају: Сирииичка жуиа. Да не буду то они Сирипићи, гато се сномињу у једној новељи краља Стевана (Моп. 8егћ. стр. 128.)? У нослсдп.ем одел.ку говори писац о Црној Гори. Дело јс ово -- како рекосмо — паписано систематски. Геогра .Фија „Рагаке" да^ се из њега лепо научити. Да није српско име хотимичио потискивано, ми бисмо са делом у сваком ногледу били потнуно задовол.ни. Ст. Станојевик.

МШШШШШШШк'

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. \У1еиег 2,еНип§' даноси у 273. броју подлистак: Г)ав 'Шошгоп |]1 Во8п*№п 411(1 1 [ег/.о§оу1пл. Уоп Мага Оор Маг1о(. Горн>и дистови јапљају, да јо кнсз Никола дао у штамиу свој опев под натписом: Песпџк н оила. — На једанаестом вечеру кн.ижевно-уметиичке заједнице у -Веограду читао је Драгутин Ј. Илијћ један одломак Палипгенчјева „Зодијака" у српском преводу; дпл.е

је Васа К.ретић (др. Казбулбуц) читао једну своју шал.иву првповетку и најпосле је Љуб. ПодиК читао своју студију о "Бури Лакшићу као лиричару. Ио што јо Недић прочитао расправу, отворнла се днекуснја о том предмету и учеетвовпли су у н,ој Драгутин .1. Илијћ, .1. М. Жујовић. Нера Теодоровић, др. М. Р. Вееиић и Момчило Иванић, М. Ђ. Милићевић саопштио је "гом нридиком нсколико занимљивих дртица из живота '.Вуре Јакшића.

САДРЖАЈ: Неснпштво: * * « Гђици М. на дан рођења. * * * Ни из чсга. Дрвена капа. — Поука: Плиније млађи и Трајан. - Кп.ижсвност: Кљижевне одене. — Ковчежић : Књижевно белешке.

Издаје књижара Луке Јоци1<а.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.