Стражилово

-чз 779 к-

„СгД '088аги ас! б.спрЂогез тесНае е! 1п1хш.ае-1а1хпх1а1х8" 1 „СгЈозв&гН асТ-всгхр(;огеб тесНае е! хпНтае ^гаесИаНб", а р г хј е р о 4 г хх §• о §'а V хј е к а. Под чланком је потписаи Ј. Г. Ми признајемо, да сте ви у оно доба били образованији, иего ми. Ко ће још тражити образованости у Срба 1746. г.?! Ајш о храбрости и образрваности не ћу да говорим Не ћу да говорим ни о томе, зашто је писац навађајући, шта „Диканж" нише о Хрватима, истакао пишчево мишљење и о Србима. Друго ме је покренуло да напишем ово неколико речи. Г. Ј. Г. није тачно нрсвео и навео онај пзвод из увода у „Диканжово" дело. Тако је н. нр. ргоххте ассеДип! превео са: најбрже рхД81ххраји. По важније је, што г. Ј. Г. вели, да се „и иуос! хх с1хе1е 11хгх па Нхта1е, Ви^аге, 8гће х Еа§апе". То није истина. Г. Ј. Г. јенрочитао У § И1. „8 егухх... хп Еазсхаххоб а^рхе 8ехтхо8 (1хух 8 х 8. ххп1" и из тога јс извео свој иогрешан закључак о „Диканжовој" нодели. Али да је г. Ј. Г. прочитао цео предговор, а не само оно, што је њсму трсбало, оп би видсо да писац у §. V. тврди, да су „Зегђхх... ро81еа..< хпВа8схапо8 аЦие Бовпхов ДхухзГ". Ми признајемо, да је истина оно, што писац о Хрватима тврди, хоћете ли и ви признати, да је истииа опо, што о Србима нише?! Члаиак се завршује овим речима: „Тако о пата §' оуох 1 рхбас схггахо^а „Сг1о88агхх ас1. 8Сгхр1оге8 тесИае е! хпПтае 1а1хпх1;а1х8" х „СИобвагхх ас1 бгхр^отев тесИае е^ хпИтае §таес1Мх8", а рг-уе ро&га&о^а ухјека". — Јесте, „сххуеих рхзас" ова два дела је Француз Дикапж, али аисац овога Ђеч.

увода у „Шугхсххххх уе!хх8 е! поуххт", у хгоме се толико хвале Хрвати, није Дцканж а није он иисац ни самога дела. Да је г. Ј. Г. прочитао цео увод, он би видео да је тај увод написан 6. септ. 1746. Да је г Ј. Г. прочитао цео предговор, нашао би у § IX. заиисано, да је Диканжово дело: Нх8к>гха ВугаххИпа штампано 1648 г. Да је Диканж онда, кад јс то дело штамиапо, био само двадссет година, морао би имати сто осамнаест година, кад је опај увод писао. Да је г. Ј. Г. потражио и нашао, да сс Диканж родио 1610. г., те да би морао имати сто тридесет и шеет годииа, кад је онај увод писао, и — на послетку — да јс нашао, даје Диканж умро 1688. г. — и да онда није написао ону белешку у „Ухепс-у", милије би било и њему и мепи. Дикаиж дакле није написао ни онај увод, ни само дело: Шугхсшн -уе(л18 е! поушп. То дело је аоиуњен извод из Диканжова дела: НЈМопа ВугапИиа. (Париз 1648.) Извод тај начинио јс Саски;* тај извод је штампан у Пожуну 1746 г. Жалосно је, да се мора време губити и простор у листу трошити са оваким стварима! Али догод Хрвати овако узраде, и догод ми ништа ие радимо, ие ће бити боље и моћи Не нам се увек оно рећи, што је о нама и Хрватима рекао проФ. Јагић у ре®ерату на књигу: 1)и1)гоусаш јеви Н НхтаИ (у Агсћху-у). Ја признајем, да јс истина оно за Србе. Да ли би и г. Ј. Г. иризнао да је истина оно, што јс о Хрватима речепо ? * Ч. -Мијатовић у сиом „Десиоту Ђурђу" погрешно вели, да је „прво иадање" деда: Шупсиш уе1и8 е! потот изашдо у 11аризу 1648 г. (Деспот Ђурађ X. стр. XXV.) с.

ЗНАЧАЈ „БОСАНЧИЦА МИТЕ ЖИВКОВИЋА. „Стражилова."

Писмо уроднику Велештовани господине! ГЈедпе ноћи имао сам велику невол,у. Тешкеме бриге окупиле, не даду ока склоиити. Узалуд се мучим и иревијам, никако да ме оставе. Хајде, помислим, да припалим свијећу, да штогод читам, тако ће ми зар одланути. Узмем прву књигу, што је била до мене па столу а то бјеше „ Школска дисциалина и њен морални и интелектуални утицај на учепике па је стадох

читати, читати и у мислима стадох додавати доживљаје из свога учитељевања, док не бијах сит те оставих кн>игу на страну. Послије мале почивке узмем другу књигу лакшега садржаја. Погледам на натпис, кад оно, а то „ Босанчице Прочитам свих шест нричица. Мишљах, да сам прочитао књигу лака садржаја, књигу приповиједака, које се читају тек онако од доколице, али сам се лијено преварио. И пе-