Стражилово

-га 777 Е*-

узгоја, то нам јасно .доказуд његови одговори на нисма изученог и свим потанкостима књижевности вјештог Плинија. Било је сигурно лајавих умова, злочестих бесиослењака, надутих фнлозофа и доеадних свезналица, који су се на јавном тргу и на духовитим састанцима криомице посмијехивали томе неуглађеном цару; али паметни грађани, који су се разлогом бојали да моћ државе — а шта им је вишс на срцу лежало ? да углед римСкога имена сасвим непропане, ступи ли на владу нов Нерон или Вителије, нијесу сигурно замјеравали новоме императору његово покрајинско норијекл«), ни простоту његова живота, ии оскудно његово васнитање. Поред свега тога не смијемо заборавити, даје Трајан миловао и соколио књижевнике. На тргу, што је сам сазидао, подигао је двије библијотеке, једну за латицске, другу за грчке писце, иред којима бијаху и намјештени кипови великих умова; коме је та почаст учињена, тај иије могао ве*ће славе дочекати. Овај се је лијепи' обичај сачувао чак и у шестоме вијеку, у оно доба, кад од римскога царства није преостајала него сјена — баш како и његове књижевности. Пешљедњи писац, коме ја на том мјесту мраморан кин изложен, био је Сидоније Анолинар, из Галије, пјесник и епископ! 10 С Трајаном ушла је у Иалатин на једна врата честитост, а на друга изаиГла је обијест: то се оиазило одмах ирви дан, како је цар дошао у Рим. По његово.ј наредби све драгоцјености, што су се налазиле у царској полачи, бјеху пренесене у поглавите храмове, као дар боговима, и да их народ може гледати 11 , на вратима полаче он уздржа већ од Нерве намјештен натиис: јавна зграда; и дојста говораше цар : „не чудите се, што је сад свакоме слободан улазакк меии, — да сам ја ирос-т грађанин, захтијевао бих и ја, да ми је'до'Звољено ићи к своме господару". „Некад — иише честити Плиније својнмкићеним пером — некад се је на нову годину чесгитало и желило владару дуг и сретан живот, а овај данас хоће да се прије молимо боговима за вјечни оистанак државе, пак^а његово здравље; те и вриједи да наведем рнјечи, којима хоће да 10 Сиш ше18 рош чј;а4паш регеппеш Иегуа Тгајапиз ШиПз у1с1еге1. 1п4ег аис1огев иМиасЈце бхаш ВфЦоЊееае. (8Мол. АроШи. Бр. IX. 16.) 11 ЦшсЦипЈ РћаггазГа ш1е1>а4 ЈГиЈа, Ј)а11Пм ј>з4 оеиИа свдие поз^чв. (МагПаЈге. Ерј^тН. XII. Ј5.)

се та честитка изврши: нек богови уздрже цара> док буде заслужан за срећу царства." 12 - „Некад — пиџ1е даље — некад (а таково једоба превећ дуго трајало) није једна срећа иас спајала с господарем, нити тако једна те иста невоља; али данас и срећа и несрећа то је и теби и нама заједничко". 13 У чему се' нак познала његова врућа жеља да се праведност опет поврати 'у Рим, то би ио његову енергичном поступању према ироказаоцима, којих је још превелик број био у Риму; њих је гонио у нрогонство на мале оточиће, „камо су се до прије мало времена ноштени сенатори ишљали", 14 да их ништа више не веже са земљом, у којој су свој ногани занат тјерали. Коју год је наредбу издавао, није се бојао даће лако гријешити; кад је поглавици своје тјелесне страже предао мач, као-знак његове моћи, рече му: држи га, да ме њим браниш, ако то заслужим; не заслужим ли, а ти га окрени претив мене. 15 Познат је лик Трајанов; има га у сваком музеју у Риму. Чело није високо, али је лицеинтелигентно, и ако није изражена она особита доброта, коју Плиније тако често спомиње; читаш на њему пле^енитост његове душе; јаке црте његова образа откривају ти човјека одважна, али у исто доба скромна и нроста; то се слаже са Трајаном, како нам га историја описује. П ако је он након дакијског рата изјавио жељу да. нође за стонама великога Александра, онет око његова мраморна попрсја не облијеће иројски дух божанског Македонца; има ли пак ишта, што је обојици заједничко, то је да су и један и други много и радо иили. Такова је мана могла стати државу много неприлика, да није цар разуман човјек био. -Аврелије Виктор нам приповиједа, како је Трајан издавао сваки нут наредбу да се не изврши што ,је он нреко подуже вечере зап<">видио. 16 Како врло добро опажа Француз Ампер, штета је што овоме изврсном владару није чело шире, и што цијело му лице не дише већим достојанством; ппак чедност и крепост јасно му је написана на образу. „По моме мнијењу ннајслабији његов лик боље ми га описује од самога Плинија: елегантна декламација тог писл,а г слабо се слаже са иростотом човјека, кому је намијењена". 17 12 Рапе.г. 67. 18 Рапе§. 72. 14 Рапв§. 34. 15 А.иге1. У1е4ог. 1в Аиге*1. V1 еI;ог. ЈЗ. 17 .Ј. .Ј. АШреге, Ј'1п«1ој гстошајне а Еоше VI.