Стражилово

СТРАЖИЛОВО

шшт

БРОЈ 50.

У НОВОМ САДУ, 13. ДЕЦЕМБРА 1892.

ГОД. У.

\.У\_А ^5) СуЛУЈ ©4Г\ Ј\. Ј"Л ЈЛ. Ј-\ I

К ПЕСНИШТВО. ^рНЛ/Л/V V V V'иу'" ' " V* " ' и ' V " \Ј\ЈКЈ\-! КЈ ЛЈ\Ј'

'Д\

(бјерпм бсћпШе)

м|гцисје, цвеће — вене, жути, Ш^Студен мраз их доле бере; По шумама оголелим Сиву маглу. јесен стере.

НИ ИЗ ЧЕГА> ПРИПОВЕТКА ИЗ СРЕМА. Приповеда Стеван Ради$. (Свргаетак).

Само један цвет се држи: Љубав топлог срца мога; IIе боји се сиве магле, Никад мраза студенога. Б. БранчиА.

ХХУ. ећ после иеколико дана осећала се нека живост у селу. Који је год. сељанин био у општини, дошао је отуда весео и ведрији. Мргудић је сваком пешто лепо рекао. Особито се радовали „векслароши". Мита Грлић је причао код своје куће, — вели, да ће кроз који дан бити скупштина. Он има доста делова те ће срушити Оларића. Мптере'?- ће бити осам на сто. Савеспо ће се радити. Мито ће престати... Попа, не верујући свему, оде и сам у опгатипу. Мргудић га лепо предусрете па га замоли за онроштење. Попи то бејаше мило. Мргудић узе налицу у руке па се упути и гавда Митру. Лепо му је говорио и дода, како га је Оларић доста вукао за нос. Али му Митар рече? „Како сам до дапас без вас, тако ћу и од сада. . Који

буде од вас двојице право радио, уз тога сам. Не дајте да овај парод пропада па сам уз вас". И Оларић је почео стварати ттову странку само за себе. Али не лепим, већ претњама. Но сељаии, имајући на својој страпи власт —- иачелника, нису пи марили за то. У првој одборској седници остаде Оларић у мањини. Сваки дан му је Мргудић слао ексекуцију час за ово, час за оио. Ночео га је онако вармеђски куцкати но џену. Оларић иије могао пишта Мргудићу. Фаустина је покушавала све, да умекша, али узалуд. Она се у пркос забављала са младим мерником. Мргудић намисли, да јој и ову забаву ускрати. Сазове одбор, прекине уговор са мерником, јер се нашла нека зачкољица. Мерника исплате, те он оде — пра зна срца. .. Кроз неколико дана сазове