Стражилово

43 8 се огромна спахијска башта „паркирана по снтлеском укусу".* Другови су .ту проводили по цео* дап, под изговором да се спремају за испит зрелости; само кад је било по дне, одлазили су у село на ручак, где им је отац код гостијоничара био отворио кредит. Сва три друга била-су зал>убл.ена у Иванку. Иванка је чешће четвртком и иедел^ом, по по дне, долазила у парк са својим другарицама те се играли: маказица, гаанца, лисице, лопте и других игара. Било је ту „лепих и духовитих девојака", али ипак сва три друга миловаху само" Иванку. Једном, с нролећа, приповедач дошао сам у врт. Милап изостао за то, игго му је мати оболела, а Ћока за то, з :то је „на нози забекао жуљ". После дугог лутања по парку нађе. се, најзад, с Иванком. Он се збунио; но она је била прибраиија Он Је покушавао да јој изјави л^убав, али му то пије, испало за руком. Ну, кад јој је он казао да нема „нигде своје пријЖељице", осем ње, онда се она збуиила. За тим ју је он одвео на место, где је био нашао љубичице, те су набрали „пуну мараму овог мирисавог цвећа". Још јој је дао и свој стручак л»у,бичица. Иу, кад је она, доцније, видела да је он остао без љубичица, она му саставила и дала стручак од „самих белих љубичица", и за тим се растали. Он је овај стручак чувао по разним књигама, док најзад није доспео у РадОвићев „Крмвични поступак", којиму је био последња књига, из које" се спремао. У том Срби објављују рат Турцима. Сва тројица, кришОм од родитеља, прелазе у Србију, и уписују се у допрово.т.це: ту им се придружио и Јова Дивнић. Али је Јови било суђено да онет оста•ви својс другове: Јова погине. „Посџедња му речбеше: „Иванка". Шта је тиме хтео да каже иико није знао", Другови су, по свршеном рату, продужили науке. Милан свршио медицину, Ђока ФилосоФију а приповедач права. Стунили су „у практичан живот", иженили се, и срећни су у свом животу. „А онај божији анђелак из Каменичког врта. Прошле годипе о Феријама, враћајући се из Париза, видеоје приповедач у даљини Каменички врт. Случај је хтео, да је железничка ируга била нрекинута, те је морао у вароши В. чекати, да се пут оправи. Шећући се по вароши, срео је једну госнођу са два детста. То је била „она". Он ју је познао, и, у забуни, назвао госпођицом. Она му рекла, да је удата, да. су ова деца п.езипа, и да има још једно на дсму. Позвала га да је походи; и н.ен ће се

5 Имуж: судија у месту, радовати. Он јој обећао да ће је походити, ако му време допусти. Кад се вратио у гостионицу, ту га известили да је линија већ оправљена, и да воз полази „за нола сахата" за Београд. Размишљао је, да ли да остане или да отпутује. Па, ипак, штје остао. Кад је дошао кући, извадио је из Радовићева Поступка спомен своје ђачке љубави. И читав низ мисли изазвао је овај увели иаменаб. То је садржина „Гимназијалчеве љубави". И опет морамо иризнати,. да смо изоСтавили споредне догађаје. Да је нисац „Гимназијалчеву л.убав" иазвао приноветком, могло би му -се много што штазабавити: душевни покрети нису мотивисапи, карактери су обележени врло кратким -потезима, а на описе природе утрошено је доста речи. Овако се мора признати нисцу да, је остао себи доследап: изнео је, као што треба, да је у новели, узроке без последица и последице без уз рока, и тиме приморао читаоца, да познатим последицама тражи п.ихове узроке, и данаоснову иознатих узрока пронађе-последице. И овоје карактсрни знак сваке новеле. ла јс радња доста жива и.свежа, кроз иовелу веје доста пријатан поветарац, и буди, у читаоца, чисто идилске оеећаје. Можда овоме много доприноси и то, шТо је повелаиз ђачког живота. Повела ова израђена је без парочито ирикунљена градива. Писац се ослонио на своје иамћењеи осећаје, пробуђене успоменама. "Међу тим знамо да и добре иовелисте, н. пр. Тургењев,- у својим новелама, употребљују парочпто прикупљани материјал, те у њима има и лених описа ирироде, верна цртања карактера и душевних иокрета, песничких Фигура и свега,- што ствара добар утисак у читалаца. Ово се молге рећи и о нашем неумрлом Лази Лазаревпћу, који је стекао нраво иа име добра нове-лиете, али никако пе и добра прпповедача. ? У.) Из свега иам изгледа, да је писац ове новеле за основицу узео епизоду из свог стварног живота и да та енизода пије илузорна. На ово. нас наводи и то, што писац вели о себи, као јунаку у приповетци, да је евршпо права, и да је са службом код нас у Србији — што и јесте у ствари. Изгледа нам, да се и сам нисац нарочито нотрудио да нас увери, како је његова приповетка истинит догађај. Иначе, не знамо, како бисмо могли иротумачити: за што је нпсац под својс име додао и своје занимање: „су-