Стражилово

-чз 803

бардака и краљача. Но дед брже да иепечеш тај "хљеб; гладаи сам као вук." Она изађе иа иол»е, дохвати лоиар, метну тнјесто на њ, однесе на сто те растањи тијесто па га однесе на огњигате, гдје разгрну ватру, спусти га доље, иоклони пријепњом, а иагрну жераввде те се врати у собу. Сава је жена омалена, округла лица и младолика, ма да је и она у четрдесетој. Била је у гаареној вуненој сукплг, којаје загаивена за прслук око груди, а кроза њ је провиривала коноггл>ена убијељена кошуља. Била је боса. „Када ћега у коњарију ?" запита га оиа ступивши у собу. „Е, па кад начиним судове. Договорио сам се са Стојаном и Петром, да ћемо ићи онамо у суботу. Него ухватио ме лугар, гдје цијепам дугу, записа ме, те ми рече, да ће ме јавити котару. Ја сам га молио и молио, аја, ниптта не помаже: све једно као да је гора његова крволочина, као да се он око ње мучио, док је пона расла. Знага, каки је нага човјек, како се понесе, чим постане што год. Био ми је сав крвав на очима, вала хтједох да га окинем каквим окличком буковим, или, Бога ми, да га ухватим, па да задавим крвопију. Но нрођем га се те му речем, да чиии што зна, а ја ово морам да радим, па ми сад глава врцила с рамена! „ „Нигата, ништа!"" рече он. „„Бићега ти мекгаи од вуне!"" те замаче у густу јелову шуму у долини, окле су допирали потмули ударци ејекирини, да и тамо иотражи лова. Ја се отале уиутим па управо кући. Цијелим сам иутем премигаљао о томе. Свакојаке су ми мисли долазиле па иамет. Бог г пг а дугаа ти, иомипгл.ао сам, да се убијем, јер је догала дугаа у подгрлац овакијем животом. Но излазила ми је тада моја нејач код куће иред очи, а и ти. Ко ће вас онда хранити, к7> ће вас браиити! Еј, моја Саво, тегака је сиротиња, да је Бог убије! Ради и |)ади, нигда мира ни починка, па опет гладан и сухотан, го и бос до вијека. Не смијега овамо, ие смијега онамо; ово цареко, ово опћинско, а нагае нигата! е али, бога ми, мора се ттекуд Шума тамо етоји, а ја се ие

смијсм корисгити Н ј Омс , него морам да скапавам од глади. Тако" други и т,|)ећи. .Буди пропадају, а гаума се чува и остаје. Е чујеит, ако је то право, ја ие зиам, итта је грјехота!" „Данас је правда у џепу!" рече Сава уздиитуКи. „Ако зауздага како кл.усе, оно ће бити јоит иокорније." „Тако је на жалост!" рећи ће Никола. „Од нас се тражи све и сва, а нама како бог даде и иравда." „Гле, ми се заговорили, а хл.еб ће пам изгорјети!" сети се Сава, иа отиде тта ноље. Подигпу цријепњу те извадн хл.еб и кад вндје, да јога пије печегт, подуирије га ожегом, да се мало истиитти према жеравици, јер је тта сриједи био мало одмекао. У то изиђе и Никола. из собе, те ће рећи: „Чујега Саво, нодај воде ономе телету, ено риче, а и доба је већ, сад ћр суттне ночинути. Сава оде на наноји теле, опет се врати у кућу, те дигне хл.еб с огњишта, одуше га на га меттге тга иолицу, да се мало исхлади. Никола је за то вријеме сједио код огњигпта. Сава послије скиде хљеб, узе столицу, па метпу на њу хљеб и њеколико главица црна лука са слаником те иозвЗ Николу, да вечерају. Огг се подигне мало са стоца, узме га за сједало те се примакне столици. То је изузетак, да они вечерају без дјеце. Имали су н.их двојет мугакарца и цурицу. Њему је било десет, а њојзи осам година. Имали су они и виите дјеце, али им сва зарана помријегае те тако остаде у животу само ово двоје. Н>их двоје били су код к])аве у Пољу, тга за то не могаху скупа вечерати, јер Никола бјегпе у главици гта је изгладпио, а дјеца се враћају тек у сутои. „Богме ми, Никола, добрано поједосмо хљеба!" рече брижна мајка. „Оставимо и дјечици, доћи ће ттам глађана из поља; знапт гпта је младо: трчи овамо, трчи онамо, нигда мира па им се ирохтије јеети. „Јест, јест, такоје!" потврди он. Али и ја бјех гладатт. Гд.је и пе бих, верући се по -оној врлети. Зттапг, како се каже: „,,Једе, брате, као да је дошао из дрва!""