Стражилово

чз 808 ез-

„Још ни данас, пише у својим бслешкама, нисам на чисто, какови су мс осећаји тада обуаимали. Пре седамнаест година ловио сам бун*т»внике и спремишта оружја, и душа ми се радовалЛ, кад сам наишао" на .какав траг!. . • Сада сам седео на сандуцима, нуиим оружја и џебане, и дрхтао од страха, да не ће жандар турити руку у кола!... Досетљиви трговац подметнуо ми место једнога комада неколико сандучића... па шта да- радим ? Размишљао сам у себи: што випте оружја и џебане буду имали, тим ће мој Херман бити у мањој опасности!... „Хеј, велики Боже! Како се то времеиа меЈвају ! Ако тако даље пође, Бог зна, шта ћејош да буде!... Још и даље говори саветпик у својим белешкама о својој чудповатој ситуацији. Најпоале се ииак и опет враћа па своју стару иесму: да је то.била заиста освета идеје... ХТ ј. Неколнко дана касније стајаше саветник наслоњен на грапични стунац и гледаше немирно преда се. На пекодико десетина корака иред њим нростирао се табор. •Беше ту неколико сто- I тина људи. Беху они нека резерва одел.ењу, које је одмакло па коју тисућу корака дубље у земљу. У том одељењу беше Херман. Савстник се промепио, да га не .би човек познао, плакао горко и молиб се Богу, да бди иад његовим дететом... Пре један сат опростио се.са сииом, не могућн га ничим ириволети,. да с» врати. Оружје и џебану предао је воћи. Беше ваљда још сат до вечера. Небо застрле велике крпе облака, а беличасте, сињаве магле заслањаху далеке шуме. По ваздуху крстарила јата врана, као да пестрпљиво чекају свежа нлена ... У то се причу саветнику одјек од метка... За ирвим се зачу други ... трећи... четврти... Табор се стаде брзо размештати... * Јсдна- се чета расу* у чаркггњс и дохвати се' жбуња... Далека пуцњава беше све гушћа .. видело се, да. је предње одел.сње нападнуто. За час испаде сива колона из побочне шуме... очевидно хтеде да заиде за леђа предњем одељењу и да га одсече од галичке границе..." Међу тим друго оДељ.ење уЈ>е у ватру... сива колона допаде мсђу двс ватре... Отворп сс л.ута, убилачка пуцп.ава... Сто-

струки одјеци, од ближњс шуме, пратили су тај страшан кор !... Саветиик стајаше под црно-жутим стуицем. као човек громом ударен ... Несвесно гледаше у севање пушака и праменове. сива дима, који је полако заслањао цело обзорје у полак провидном копреном... Иеколико танади удари у гранични ступац... једно згоди австријскога орла... Саветник стајаше као укопан ... — Шта стојиш ту, несрећниче! — дрекне добровољац, трчећи поред њега — погинућеш... зар не видиш ? И опет удари танад у гранични ступац. Саветник дође'мало к себи, али места не промени. — Кад се не бојиш танади — рече му задухапи младић — а ти ходи са мном, да одне■ семо џебане чаркашима, јер им је већ скоро понестало! — Шта — врис.не саветник — већ немају џебапе ? ... Херман 'се борио у предњем одељењу спас тога одељења зависио је од успешне борбе резервине... Устапик показа кола^ сакривена иза дебела бора... И натрпаше обојица џебане у скутове, колико су год могли понети ... Саветник хфаше напред... око њега звиждаше танад, једно му пробуши капу... добровољац паде за његовим леђима... саветник инак досиеде до чаркаша. .— Ево вам! — викне вођи, који стајаше на крилу — ево, па гађајте брзо и добро! Нођа погледа, у чуду, на службену капу савстникову. — • Ако си наш, — рече му — трчи брже стреллџша,, нека опколе жбуње! — Нисам ваш — одговори саветник у чудноватој ватруштини, — али син ми је ваш!... Идем стрељцима!... И још се неколико пута појављивао саветпик, носећи заповести или џебану између два убојна табора, а ишао је тако презирући смрт, као као да је био нанолеонски встеран. Најзад вечерњи мрак стаде све већма ра" ставл.ати непријатеЈБСке војске. Метало се из пушака све ређе и ређе... све титпе постајаше у дивЈвем, шумовитом закутку... Најиосле се на врхове јела, као на намештен ката®алк, снусти црна ноћна опона. .. и бој престаде. „Шта је даЈве са мном било, пише савет-