Стражилово

-јз 12 вн-

'значи ријеч пекмез оно што и њемачка (и то без обзира да ли је процијеђсн или не) I, а 1 л\ г ег§'е, Хдуе^бсћкептиз. У Босни (на ио се -у Зеници ; Висо-ком п Сарајеву) значи иекмез оио исто што и њемачка 0 ћ 8.4 8 у г и р т. ј. оцијеђен уварен а ориједак сок од шљива, јабука и крушака; љути некмез јесте од дивљака.. (Вуквели: „пекмез: „Зугир (уоп Вћ-пеп, АерМп и. а.)). 1.аП\-(!1§ге зову у Босни, ако је

нспроцијеђеп, бестиљ , а ако је ироцијеђен, миџун. Ну маџуиом зову и у води растопљен и уварен шећер. П РОИАШЛјИКА. пискавица. ПИРИКА. Пријешак. ПрИЈЕШЧАЗАМ,

Врсте биљака. Гласинац.

(Свршићс ое).

КЊИЖЕБНЕ ОЦЕНЕ

Пјеснин и вила. Од Николе 1 Цстиње, државна штампарија 1892. Вел. осмина. Стр. 205. Одавиа се поговарало — ја сам још летос разабрао — како витешки Госиодар Црне Горе довршује нов спсв. А с радошћу је сваки иријатељ српскога несништва из 49 броја „Гласа Црногорца" разумео, да најновије дело Његова Височанства излази из штамие. 50 пак број истога листа допео је глас, да је спев не само готов и да се, уз одобрење -високога аутора, разаишље иа дар многим иашим заслужним и познатим умиим трудбеницима, библијотекама учевиих и књижевних завода, ђачким дружипама и књижевним листовима, по и да 'је" с дозволом узоритога песника — ирочитан на свечапом вечеру Цетињске читаонице у очи Пикоља дне и да је учинио најбољи утисак. И „Стражилову" је стигао тај мили дар те хита, да га ирикаже оној огромној већини својих читалаца, који ии ио најскунље новце не могу усцети да украее : своје књижнице најповијим делом Кнеза Николе. На жалост се овде, и то само у сухоиарну изводу, даје изнети садржииа ленога дела. Оно остало: прекаљени онај родољубни пееиички занос и у сред запоса трезвене и једре и умне реФлекеије, уз то природну — смео би човек рећи: урођену — уметност и лакоћу у версиФикацији и осталим све по избор средствима, што припомажу те песиичко дело буде са свих страна непрекорно — то све се даје само осетити пепосредно у читању, а са сувереним презрењем гледа доле на сваки оиис, као на сићушан створак, којем пије вредно ии иркосити. Сиеву на иочетку иризивље песник вилу, своју „милу друга^ицу, посетриму вазда младу", да га „мало надахне мирисом своје душе," да му „одвеже духу крило", подсећа је на нрви са-

станак им нре „тридесет .љета", кад се оно на Ловћену упознаше, збратимише, кад она њему лиру, он њојзи венац даде, па је преклиње, да не да, да им се „дружба баци у њедра заборава", јер ДПто би рекла повјест стара, Дожовлна и јунаци?" И одзива се вољно „вазда иста вјерна другарица", ма да је „час неногоде", јер је „У природи свашта стало. . .

Кад ио земљи гора сије И потове лишће с гране." Затекавши га „замишљена на кормилу лађе", не брани му до душе, да „измеђ' шкоља бодрим оком" гледа, да лађу „зло не снађе", јер је „аманет Та лађица на таласе; Па те стало ж} т ке, главе, Она ваља да се спасе!" али га ипак коре, што је нагао, да „иснравља и ибирављц И данашње* учи људе"^ нијс му, вели, ва,јде. кад и оиако „Срећу срнску зла је рука Иут понора већ завела." Па му „набраја српске мане", но он, признајући до душе, да „Срб има мана нешто", одбија њене прекоре, кличући: „Није Србин жој такови Влагородствож Србин дпше! Пун је снаге и живота. ..." „У срце дирнут" прекорима своје друге, моли је иајпосле, да му „мисли часом. одврати од зла срнског, од злотвора..." па како му сад „уму треба- мира, Мало приче, заговора", то је моли, да га „заведе ђе далеко