Стражилово

43 28

Кад једном знамо, какве је одношаје Трајан створио међу собом и својим провиндијама, не ћемо се више чудити, што се његов намјесник тако лако на њега обраћа ; с пута, којим је цар први ударио, не ће нико винге заћи-; и њега и њих опила ,;е опсјена врховне моћи, а више их ие ће ништа растријезнити. Из самога донисивања жеђу Плинијем и царем види се, како се је иостепено развијала Трајанова намисао. У иочетку владар не ће да такне у поједина муниципална устројења, не ће да се уведу опћа правила за сваку администрацију. Плиније му једном доказа, како би сходно било, да закони буду заједнички за Понтус и Витинију; цар му одговори да не може одредити тако што, и да је, по његову мишљењу, боље држати се закона, који за тај и тај град ваљају. На исти начин отписао је своме намјеснику, кад га је питао, да изда оићу наредбу, која би се примијенила на кршћане. 10 У важнијим питањима, дакле, Тра.јан се још не умије одлучити да покаже своју врховну вољу, и ако му и ирем савијесни Плиније иружа сваки дан прилику да, је покаже. Овдје пак морамо ирипознати да се је наш писац баш својски заузимао за цареву идеју; иа све да и цар није са свим увјерен био о згодности своје политике и о својој властитој сиособности да је изведе, опет она силна писма, у којима се је његов пријатељ с некадаШњим ноуздањем обраћао на његову „велику памет", на његове „сјајне царске врлине", била су му на пошљетку јасан доказ да је он дојста у стању да наметне своју вољу цијелој држави. С друге стра'» Вр184 X. 114, 98.

ие пак, ко чита то њихово дописивање, чудиће се, што су оне златне ријечи: „не дирајмо у муниципалне установе" у потпуну протусловљу са начином, којим су поступали провиицијама. И заиста, кад ваља да дође допуштење из Рима да се покрије канал, да се пренесе гроб; кад треба да царев намјесник одобри градске рачуне, да се брине он за инженире, да помири распре, да преустроји чак и полицију: ко то чита, питаће, да л' се то ие зове имати иод својом власти туђу слободу? Веће нам је пак чудо, кад знамо, да је Плиније послат био да уведе опет ред у управу слободних градова, 11 (аЛ огЛтапЛит з1а1ит И1>егагит ст1а1ит), те поменуто иротусловље овдје нам се још јасније ствара пред очима. Ти су „слободни градови" у покрајинама били обично проста муниципија, која су припознавала римску област, или опет градови у почетку независни и који су с Римом само у неком савезу стајали. Трајан им бијаше ио Плинију поручио, да ће његов легат само да прегледа, како су стварЂ код њих, а да у њихове иовластице не ће нико дирати; 18 али ријечи остале _су ријечи; јер и ако је цара мрзјело мијешати се онако у туђе после, а још више у установна питања, имао је за то намјеснпка, који га је и преко воље на то тјерао. Та знамо ми, како Плиније мисли о положају римскога имиератора ; за њега је владар врховни господар свијета, који располаже бићем и животом свачијим; па ако га позивље да одреди шта се има радити са туђом слободом, то чини, јер је нотпуно увјерен да то лежи у царској власти. (Свршиће се) 11 Е Р 181 VIII. 24. 13 8аМ« <р1ав ћађеап! ргт1е§и8. X. 57. Јосип Берса.

■ЈЛ Г\ ГЛ Г\ Г\ Г\ Г\ Г\ Г\Ј^О> СУХУ!)ГОМ.ГУ ЈЛ. ГУГУ. /м' ^"'к1итност'"к-

\Ј \Ј \Ј \Ј \Ј \-1 ХЈ~\Ј Г/јУЛла^' \Ј—\Ј~ Л-ГЛУ Л

Г \Ј \Ј ЛЈ-\Ј->

ПРИЛОЗИ СРПСКОМ Р1ЕЧНИКУ С абрао по Босни и Х врцеговини Игњат И. Дими$ (Свршетак)

Р адо . ДУеђегкпесШ (Рћа1апдшт орШо). Р иља . Сваки златан новац, чија се вриједност' врзе око дееет Форината, зовс се у Босни „риља" (од „Кге" ?). РИЂИНА. ЕГСГПИ861,

Р огуша. У варошима реку „чеперак" а по селима „рогуша". Мјера за -дуљину, која сиже (кад с .е прсти рашире) од палца до првога прста. К1 е 1 п е 8 р а п п е. Р огоиад . Врста биљке. Гласинац.