Стражилово

-13. 30 Е>~

јфаничић (у ,Ј>јесшк"-у) вели: „мекаии туреки ђои :?а дииеле". Ћуфтер . Пекмез од грожђа. ТгУЋО. Врета духана, гато у Херцегоштни рае-гс; епада иод МкоМапа гивИса 1 ј. Углелк. ВећгнМе Хе11е ш НЈепепког!). „Добра годипа, све еам угарак." Бос. Крајина. Ул.кзинк. Мв8с1пп1е(1ег. Учињена необојеиа козја кожа. Угксиици. Врета 0Н|фрег1еп. Паличе иа витицу (еамо еу маи.е) те еу иаиизанн иа уларима. Уруи . Тако зову у Херцеговипи осми дио аршипа. Ут. Мирисаво дрво, којим се код Мухамедоваца мртваци каде. А1ое11о1/. Фртал.уша . Најпроетија врста сукиа, што се у Фршке . Кош, којим се рибе хватају. Фабрикама прави. 8сћл\ т агге § 8о1(1а1;еп1;ас11. Хллва . Ио Вуку је халва 1.) „епте МеккреЈзе (\'ои ДУехг&нттеШ, бсћшак дшс! Нотп^)". У Босни је праве тако, да пшеничио мливо нопрже на масти, па томе долпју (у води растоиљена и уварспа) шећера. Даље му је халва „од ораха, која ее иродаје". Ову халву зову у Босни бијелом, јер је бијела. За и.у уваре (у води) растопљена шећера, метиу коријења од сануп.ачс (Зарропаиа оШсхпаН«), ипшеетс (81агкете]11) и ораха, те варс тако дуго, док не отврдие, када ее охлади. Ц.јелица . У Босни каменита ео. 81;ехпба1/. Цона . Оио што и жеста. ЦрнАд. Потрбушипа на лисичјој кожи. I 1 рта. / н п (1 ћ б 1 / с ћ е п. Члхије . Вук је забиљежио ријеч „ћаија", те јој додао „Ехпе АгТ ^еШИег Кххећеп". У Сарајеву нраве се чахије овако: узме се „наута'

етћке). па се иокисели у врућој води, опда ее замијеша са мало млива, од тога нанрави колач а онда остави да нсколико времена постоји. Послије се у.зме Фина млива, метие у њ колач и закуха, тијесто укалуФИ а онда по 4 - 12.комада метне у теФснје, у којима се иече. Пу не пеку се одмах, већ етоје пеко вријеме. Код тога сс мора пазити да се у пећ пе би вргли ни ранијс ни касније, иначе се иокваре. Шала Јама, у којој табаци'загашују"клак. Моетар. Шапапт. Види „тротан". Шапуља . 1) У Боеапској Крајини зову овако морску ео, Меег8а1г. Биће да је постала од ријечи „шап". А. Тлхквхс сномиње у свом дјелу што пзпђе пред окупацију под натиисом „Вомтхеп ин(1 Негге^отпта" ову исту ријеч те је тумачи са „Тхх21аег А т хе118а1/". — 2.) Са ша«-. пом учињена кожа. А1аић^аге8 КеЛег. Шахи-мердија . Катте. Шк отак . Пиротски (па и румелијски) ћилим, који је три аршина дуг. Мухамедовци кажу ,/атилук и . Шкемве . Код ове ријечи уиућује Вук иа „бураг" а за ову оиет вели да је („Тћ1ег)-Ма^етт". У Босии је шксмбе јело од волујскога (а и бра вљег) дебела дроба, који се зовс „трбуси", Дроб тај оиеру, обаре, остружу, ситно изрежу, сваре у води с пиринчем и томе онда дометну размућенијех јаја, бибера, јаворикс или какве друге мирођије. Шљивара . М ахка1ег. Вук је заиисао ријеч ,,шлл1варка", која се говори у Славоиији. НГовран . Лгех-Писахе л *1пск. Биће да је постала од 8оуегет«п.

с -чи « КОВЧЕЖИЋ Ф ■■■» ^

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ

Зићоибка ВатСа, ћипјвтабко-бокаф! какпЈаг (.за кИкагаа) ха рх -озћт јјо Д ши 1893. X §о<1. 1е6ај. Ојпа: 30 11 оV<-. I; 8и1,)оЈкс'|, ју, Матрапје Јга Бпкапа Ре1гот-а 181)2. 8°. стр. 88. — У приликама, у какима јс прбснета и писле пост катоЈпкм наших у Бачкој, мора сс обраћати всћ.ч пажња овакии кадендарима пего што бипа другда и код сличних кљига ћириловских. К.ад се јадамо па проспстнс и књижсиис иј >илике ми, који имамо на.ј јачи ослонац у ћародној школи и дркви, који сем тога имало и пишпх школа на ће и књижевио друштво, како да се назову онда нриликс код Буп.сваца, који не само да нсмају пнчега тога, нсго н еама вера н настава војују против језика им

и иародности ? Л па зкалост има још једпако огромннх преграда иамсђу правосланннх и католика у Вачко.ј, којс ие допуштају па узајамност у просвети н кн.ижевности а камо ли истоветност и јсдииство. То је нрво народпо имс а још више вера. Занаго не би било на одмет нашем језику ии просвети, кад бисмо придобили за иросветни са всз иекпх 150 хиљ. Буњеваца. и Шокаца, који су махом врсдан и имућан народ а за њих је тај савсз управо животпо пнтањс: бити ил' ис бити. — Да то просвсћено дсба Дође, мпого ће помоћи оваке народне вњигс, пиеане у родољубиву духу, које иродиру и до најмањих колиба За љу.бав пдејалном, родољубивом тону, који веје кроз ову књигу, и који се досле слабо чујаше у Суботици п околини јој, радо ћс читалац прогледати кроз прстс г.о пдс-