Стражилово

Број 4.

Год. VI.

ВжАСНИК II УРЕДНИК

У Новом Саду, 24 Јануара 1893.

Ја волим тебе, зоро, Рујиу ти волим боју, Ал' не свићи при свем том, Да испијем још коју.

27 1 1893.

ПЕСНИШТВО

Но стапи, зоро, стани, Не слушај на ме сада, Јер ево друго нешто Леише ми на ум пада. Па за то свићи сада, Сети ме на њу, зоро, На макар — дивно чудо И чашу махнут' моро.

&

I _

Твоје ме, зоро, име На нешто дивно сећа: Име је твоје име И мога леног цвећа.

Борис

Ц Ц Ш ЈЊ (Н. Т. Шчербин)

Да л' се сећаш док још бејах дете, Па се једном нашалити хтела; ГНалила се, ал' се лоше сврши Увређена убола мс пчела! Жаока се у прст ми забола Те заплаках од бола и јада, Али ти си на отекли прстић Мало земље приг.сзала тада.

И поможе: нсстаде ми бола Те с радоигћу ти оиази, мила, Да сам игру наставила своју, Да сам орна, весела и чила! . . Ал' сад, ето, дође време друго, Стари боли онет на ме пали. .. Ја се бојим да ти признам, мила: То ми срце моју л.убав жали!

Па и сада, к'о у прошло доба, Излечи ме, доброте ти твоје: Хладном земљом још хладније раке Заспи, покри јадно срце моје!

Боеград

Р. Ј. ОдавиЋ