Стражилово

43 112 Е>-

сковано невошто. Миого јо неспретио и тешко речено „из невоље ради стиха". На много места налазимо код супстантива с атрибутом месотезу предлога, често из неко маиије упо г гребл,ену, а могло би сс казати и без мееотезе. Има доста и параплироматичних речицб, но незгодно узете због тога, што ни мало не одговарају садржини нити приносе што лепоти у језику или појетичној уметности, као што то видимо н. пр. у Омировој појезији. Можемо ради потврде својих речи навести оцену на овај еп од св. јеролимског друштва, коју иисац на крају своје књиге наводи и с којом се ми у главном слажемо. Оцењивач вели ово : „81ауо8р1еу" ша ИерШ шотепа4а и 8е1)1, кгазпо орјеуапШ ршога роћшИјтћ 1 паз 1 гаДоуајиеШ егЈа 12 зу. /луо1а 81ау1јешкоуа; т 4о 4есе §1а4ко 1 гуопко зНћ, 1-отопес1 рори! ро4оеЈса па пагоДпи (?). Је(1та 1 §1аупа тапа ти је, §4о је ргеоћаегап, а 1о с1оиек1е зкосИ 1 пједоуој зас1шш. 81уаг јв оЛуЈзе гаг1е§пи1а, орјвији ве ато 1ато 81уаг1 81еизпе с1е1от 84гапот, које ћ1 зе (1а1е аротепиИ и сМе сгИее; рпшјепее орјеуа зе 500 ^осШпЦса рег 1оп§ит е! 1а1ит, расе 1з4е 2(1гау1св 1 пагЉауЏаб! 1 4. <1. 8уе 1о, како зе изисИћ рпрошепиМ, иб1т, 4е ве је тасе Иер! еикопиоп ргеко тјеге о^е^пио, к' аТ1,а 8е т1вао вкого гахрИпиЈа 1 с1е1оз1; 1 пиГпа јес!т8(;уепо84 пеМо росјерак. 8ау опај гикорхз (1ао ћс 15—16 §1;атрап1ћ агакаћ &гта1а, з4о §а ша<1и кпј1§е (1ги81уа 8у. Јеготша. А 1о је гћПја осМае уеНка рјевта, који 6е 1егко 8а паз1а(1от С1е1и ргосНаИ 1 паоћгаГеп соујек, пек тоИ ргозИ ае1јак Ш 8ко1зко бјабе". Сем тога тај спев неје примила ни „Матица Хрватска" у своја издања. На крају спева су додатс кратке „орагке" уз поједине личности и догађаје историјске, што их спев спомиње. Ирема томе спев познатог нам писца „Саћурице и шубаре" и „Грабанцијаша" можемо препоручити само онима, који би хтели да ес увере о оиоме, што рекосмо. Б. Пешта А. II. Јигај 0аг1с. Кг184оГ Ко1ишћо 1 о1кг!6е Апичке. Кар18ао — — 8а б1 вИкот 1 §ео§та1вкош каг!от Ко1шпћоуШ ри1оуапја. ИадгаЈјепо а гак1ас1е АДоКа Уећег-Тка1сеу1еа га §о(Ипи 1891. 2а§гећ. Как1ас1а „МаМее НгуаЦке." 1892. — „Матица хрватска" сетила се четирстогодишњице открића Америке и ирославе њене, те је од сноје стране зазкелела, да у ту славу изда књигу једну за народ без икакве „знанствене тежине" а у што занимљивијем облику. Израду кн.иге поверила је Јурју Царићу. Царић се послужио рукописом нроФесора Е. Гелчића, за тим књигама Бастијана, Кронау-а, Хелпса, и других, и остао је доследан у изради, држећи се доиста задатка, да пише популарно и ванимљиво. У двадесет одељака изнео нам је културно стаље Америке нре открнћа и нека открића пре Колумба. за тим живот и опширно сав рад Колумбов, да добије потребне лађе н новаца за мисао своју; но том четирн иутовања његова а није заборавио ни путовања н открића других нутника. Кратки приказ овај не може се осврнути на исторнске истине или неистине у књизи. Књига нам црта особито живо прве иаееобине у западној Индији

и борбу међу самим нассљепицима, за тим гроз:те и недела белих људи, који се дигли да шире цивилизацију у нецивилизованим крајевима и међу канибалима. Силетке на двору шпањолском против Колумба као и невахвалност Фердинандова Колумбу описане су доста опширно но заслуге Колумбове за просвету навео је писац врло укратко. Ко хоће да дозна, како је Америка пронађена и ко хоће, да научи и упамти, како је ишло са тим открићем, може читати ову књигу али на жалост је мешавина српских дијалеката; писац се држи јужнога дијалекта али га не употреби свуда. Стил је лак и разумљив, као да није Хрват ппсао књигу. Местимице има ипак хрватштина. Но нестаће и тога, јер Хрвати нагло уче наш српски језик а заборављају свој. Замерамо јако нисцу, што није геограФска имена писао онако, како се читају и тек у загради навео, како се пишу, јер познато је, да се друкчије изговара написано име. Признајемо, да би на ово трсбало доста времена утрошити и да опет не би.било све ни коректно. Но има ту имена, која данас знамо, како се изговарају тачио, па бар та обнчнија имена и бар имена, која и данас по Америци долазе, треба да је писац, свугд« опако навео, како се изговарају. Не знамо ни натписа правога јер је у наслову „Колумбо" а у тек-сту свуда Колумб. На чнсто морамо бити, које је боље. С. М.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Како награда, коју срп. краљ. академија сваке године даје из Фонда Николе Ј. Мариновића за оригиналне саставе из српске лепе књижевности, лањске године ником није била досуђсна, то је решено, да се пренесе на ову 1893. годину и тако ћа сад академија моћи наградити или два мања списа по 600 динара или један велик са 1200 динара. Рукописе, туђом руком преписане. под знаком, који крије име пишчево, ваља послати академији најдаље до 20 маја ове године. ПРОСБЕТЦИ ГЛАСНИК — У Сомбору се образовао одбор, који ће купити прилоге, да се дигне споменик на гробу покојнога Мите Петронића. — У Београду се основало друштво за помаган.е изнемоглим српским уметницима и њиховим породицама. — Најодличнији данас чешки песник Јарослав Врхлицки славио је опо дана четрдесетгодииш.ицу од свога рођеља. ЧИТУЉА | ТОША ЈОВАНОВиТП У Београду ,је 0 о. м. умро изврсни члап и редитељ срн. краљ. иозоришта Тоша ЈовановиН у 48 години свога века. Покојник јс преко двадесет и пет година служио у храму Талијину и уздигао се у глумачкој вештини до висиие, до које се дижу само најодабранији. Док је био млађи, приказивао је сентименталне и салонске љубавнике а доцније се дао на улоге трагичких јунака. Родом јо био из Бечкерека.

САДРЖАЈ : Песништво: Марков сан. Нема сумње, срешћемо се. *. Немирна ноћ. Из освете. Шенула. Мати Ивана Тургењева. — Поука :ЗЖенскн карактери у старој Византији. Исак Љутн. — Књижевност : „Језикословне" ситнице. Муза Достојсвскога и муза Ивана Тургењева. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Нросветни гласник. Читуља. „СТРАЛШЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на чотврт год- — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара /1уке Јоцића,

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.