Стражилово

«кз 130

НАЈВЕЋА ЉУБАВ

зашла војска иа гранипу да заштити и одбраии интересе и част отаџбиие. Већ се на неколико места и сударила са непријател,ском војском, али се још иије била одлучна битка. Непријатељ је био бројпо јачи. али нерие сипове отаџбине ие застрашава то, што је псиријател> бројно надмоћан. Они чиие до краја своју дужпост, јер је у борби за славу отаџбиие часиије славно нодлећи но срампо побећи. Као сутра дан требао је да се бије одеудап бој. 1>рховни заиоведник размес/гио је војску. Свако одел.еп.е имало је одређеи задатак, иа ком месту и како да заузме иоложај. Једном мањем оде.љен>у, које је чипило потпун батаљон, било је наређеио да се на вису ушанчи са четири топа и ту да дочека и сузбија непријатеље. Од држања овог батаљона зависило је, да ли ће се десио крило војске моћи кретати и настуиати као што би вал>ало па да буде изгледа на успех саме битке. И старешина батаљона добио је налог, да за живу главу не нанушта заузети положај, на ма морали сви изгииути. Сам положај тога виса био је такав, да се, кад га добро утврде и јуиачки бране, може за дуго одржати и против пеколико путајаче непријател.ске силе. Батал.оии старешина био је јуначаи, честит и савестап војник. Свестан евоје војничке дужпоети вршио је на длаку што му је у задатак долазило. Увек је бивао одлучаи и на све решеи. Једпом је вал.ало да изпенади иенријатеља и да му се са својим војнинима неонажен приближи што ближе. Како је била повелика трава, он пареди својим војпицима да лазе иотрбушке и да се што више притисну на земл>у. Била је иоћ и покушај му испаде срећИо за руком. Али како су војиици били у летњем оделу, то им од вучења ио трави све хал.ипе с иреда иозелеиеше. С тога тај батаљон доби име „зелени батаљон". Није дакле чудо да је старешииа „зеленог батаљона" имао велика уважеи>а у војсци. Њему се врло често поверавали тешки задатци и он их је увек извршивао у сваком погледу исиравно. А то је могао ностизавати само за то, што је сам по себи

био увек одважан и приеебан. Према својим мла!)има био је увек правичап, али и строг до крајиостп. Оп је све нодједнако волео као да су му рођена деца. Старији млађе ниеу смели злоставл>ати, али млађи су морали слушати без приговора и иа длаку. Реда је морало бити и морао се одржавати до пајмањих ситпица, јер: „војска без реда — готова иогибија" — говорио би оп. 1 /1 ко би се о то огрешио, старији или млађи, био би иемилосрдно кажњен. Такав је бно етарешипа „зелепог батаљона". И кад му је био повереп часпи али и тешки задатак, да буде претеча еутрашње очекивапе победе, оп је био решеп да ту чаеиу задаћу у свему изврши, или да са својима, до последњег, изгиие. Те рече својим л.удима: „Ђетићи моји! Наш гоеподар и наша драга отаџбина траже од нас с иравом да учинимо своју дужпост. А паша је дужпоет, да на овоме месту до последњег истрајемо. Од нас зависи судбипа толике натпе браће г . па пама је част иашег оружја, коју пе можемо и не смемо окал>ати. Нама јеиала у део велика част, да будемо на мртвој стражи. Ми смо ту и остаћемо ту — живи или мртви! Је ли тако, ђетићи моји?" „Како заповедате, господине комапдиру!" зачу се неколико гласова. Многи су суморно ногледали — а по неки су богме и одмахивали главом. Које од дугих и тешких иохода, које од наиора у иоследњим бојевима, већииа их је била скоро сустала. А зттало ее да је непријател. нрибрао велику еилу, и миоги батп еа етрахом очекиваху да сваие дап. Снага „зеленог батал>она" бпла је нјшлпчпо малаксала. Али старешииа. и ако је то добро опажао, ииак се чинио да ништа ие опажа. За трепут набере обрве, угризе се за усие и ударивши руком но балчаку од сабл.е баци оштар иоглед редом ио људима; пу брзо се прибра те усиљавајући ее заврши весело: „Тако, ђетићи! А сад на посао, док пам непријатељ ие иа дође пушкомет."