Стражилово

-га 207 к-

сам Ил.уша био такав иобуђивач: кћп курзиотка, ])а :!Д |)ажопа и озлоиол.оиа, нотробом, немогуЈшош(1 у ? да оде иа курс, јер је дала овоје иовце иородици, та к1>гт иа оиаком кораку иребацује оцу љегово помнжеп.с, тг.егове гримасе, љегов јаднп, иоиизии,- ропски говор. Она је охола и раздражепа н због тога може оамо да пребацује и пецка. и ако сс у дубини под озлобл.еиошћу крије нригушеиа л.убав прсма неорстпом оцу. И ето та дјсца, то ттово покол.сљс, они ое и показаше подотрекачем, крји побуди у заборавл.сном оцу огјоћај доотојанотва човјечјега. Њихов је утјецај јаоно изражсн Доотојевоким. Када је на прилику капотап бацио новцс и побјегао, С руеког ^ ^ ^ ^ •

чиот ) ос брјећи, да ос нс ћс оавладатн п новратитп ое, да узме новац, ие би лп остварио замиоао Мл.ушкипу, да отиду из проклетога града или да даде кћсри н.сзии ттовац, оабран тешкијсм трудом за пут, — кад он бјежи и већ јс далеко иобјегао, наједпом сс окреис блиједа, накажсиа лица, извин.ујући ос пред Ал.ешом Карамазовијсм, иа уокликну : — „А шта ће рсћи Ил.ушка?" — Ту јс јасно, да сс у капетаиу љогово крајље узбуђељс већијсм дслом подрзкава мпшљу: „Нс ћс ли Ил.унтка помиолити, да оам ја узоо новце за овоју уврједу, да сам нродао своју чает". (Снршиће. сс) Милан Попови),

'Ју .-1-. 1 .

КОВЧЕЖИТ1 ф

V*-'

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ

Мита Ст. Клицнн- Латиница за школе у Боспи и Хорцеговини, удесио — — унпч-љ. Цсна 10 н .вч. Сомбор. Нагслпда књ. Мил Кмракашелићп. 1892. — Саио онај, који је у сриским школпма Г.осне и Херцсговине радио, може беспристраено оденити предност такве кљиге, као што је „Латиница" г. Клидина. Срнска деда у окупирапим крајевима обиезана су умити латиницу, а до сад су јс учила, колико ми је полпато, И8 хрватске г Росе(;ш',ое", а да та нијс одговарлла потрсбама српских школа у тим крајсвима, лахко сс дајс схватити. Ма да бих ииао по где што да аамерим „Латиниди" г. Клицина, ипак би се епе тс замеркс изгубилс, прсма погрсшкама, којих за нас има Ро6е4п1са. Истина. ја бих аамсрио само оном дс.чу Клицинове „Латинице" гдс су „Мала писмена" абог ситне штампс, а најлешне морим похвалити садржину „Ма1е сКапс!се" у „Латиници". У тој читапчици има више лсних ш смида и нричица са здравсм садржином а које ни ће ни најман.с врсђати осећај српски код учсника. За то јс најискрспије ирспоручујсм онима, којима јс намсп.ена. Ј. 3. М. ВостопнтИ сбпрникг,. С Истербургт,. Типографјл П. П. ОоГпснпа. Стремлннан, 12,1893, 291—590-|-.'и. — Овај сабраник јс додатак „Славјанског обозренија", и то за г 1892 св III кп>. 11 и 12. Приказујсмо га овде и својој читалачкој публиди због многих изкрсних члапака и бслежака и из нашег јавног, културпог и књижсвног живота. Цсо овај сабраник састоји се из два дела: всћог (стр. 291—590) и ман.ег (стр. 1—34). На првоме месту стоји портрет великог раденика у словенској историји и језику Јосипа Максимовића Бо1,анског (1808 — 1870) са нронратпом речју о животу и раду знамснито.г елависте од ученика му Алсксандр 1 Кочубинског, прОФесорау Одеси За тим долазе писма из преппске. између кнеза Владимира Алсксандровића Чсркаског (1824 1878) и П. /V. Милутина о рсорганизадији пољских манастира указом од 27 окт. 1801+ са портретом Чсркаскога. Та су писма врло ваљан нодатак зл псторију одпошаја мсђу Пољском п Русијом у

најновије доба. Па трсћем мссту овог сабраиика налази се кратак чланак Н. Страхова о Рсиановим погледима н? словеиски свет, где се у кратко изпоее Ренапове мисли о сличностн међу келтским и словспским нлемсиом по карактеру и нарави. Па четвртом месту је некролог епиекопу романском Мслхиседеку (Михајилу Петровнћу СтсФанеску), који јс умро 10 (28) маја 1892, а био један од највећих поборнпка н радсника око просвете румунске за ових носледњнх тридееет годипа. Некролог је из пера Ггоргија Самурјана. Па пет .м мссту стоји опис, како је откривен спомепик Виктору Иваповићу Григоровићу, ирофссору словепнстике у ногоч руском свеиаучишту, а нодигпутје тај споменик у Јелисаж тину граду (у хсрсоиској губериији) 18 зкт. 1892, са дивним говором, што га је говорио Алекс. Кочубински том свечаном ириликом. На шестом мссту јс ошпнран члаиак о Ченпсој и Чесима но иутпим белешкама од И. Филсвића, о којем је јавл.еио у 10 бр. „Стражилова" мећу кп.ижевним белешкама. Чланак се еастоји из два одељка и врло јс заиимљив п поучаи, а нарочито расвстл.ује најиовијс културпо и нолитичпо стан.с у Чешкој. Чланак је написаи с дубоком студијом. Па седмоме месту -пма члапак: Две ренн о Поснп и Херцегооиии од Дубровчанипа, у шест одољака. У овоме чланку сс највишс говори о Данашњем нацијоналном, политпчиом, културном и нросвстном стап.у у Восни и Херцеговини, са кратким погледом на историјску прошлост тих земаља- На осмом меету има врло поучап и лспо написан чллпак 1Т. Ровинског под натписом: Црна Гора ире н сад. Ту се испорсђује просветно и културно стање у Црној Гори нре тринаест година и сад. На деветом месту има чланак неког Галичанииа о галичкој емиградији у најновије доба. На десетом месту је подужн члангк: „СловеноФилство" по назорима В. С. Соловјова од А С. Ово јс управо критички ноглед иа мисли Соловјовљеве „о СловеноФилетву и његову препорођају". Чланак се састоји из шест одсљака. Важли јс особито за познавање моторних узрока новоме покрсту п репесапси у култури модерног словенског света. Па једанаестом јс меету чланак А. Будиловића о еветковини деведесстс гоциппћидс дорпатског евеилучиштл, које јс управо