Стражилово

чз 322 о-

Мој спн . . . он не зна, да, саиг гЈнчиница, II мисли: има ирава на круну По сродству .... те ми оде, диже рат. ОТАЦ СЕрАФИП Иа надбије ли, краљ да буде, је л'? А то је богме отимање! предслава Јест"! Ал није он крив. Није он већ ја. ОТАЦ СЕРАФИН Но даље? ПРЕДСЛАВА (усхнћено) Он је добар, нлеменпт И усрећиће отаџбину, знам, Што сада страда под тиранијом. ОТАЦ СЕРАФИИ Па то да правда!? ТГравда л' лупежа, Кад краде, али делп беднима? ТТл онда није лупеж? предслава (поражеио) Лупеж је. ОТАЦ СЕРАФИН А ти свог сипа тому научи! И тужике те Богу због т.ога. Ти видиш само круну, како сја, Но крв на круни, крв зар не видинг?! предслава (све се већма ужасавајући) Ох видим, видим!... С круне цурн крв, Крв оних, што за љега умиру, II оних, против којих води рат, По бојишту је крв и лешине. ОТАЦ СЕРАФИМ А ти ће некад на те устати, Те кад нп вео скрити не могне Те мрл.е — чим кеш тад се правдати? ИГЕДСЛАВА Ох виђам ја то, будна и у сну! Чим оде, већ су дошле утворе. Ужасне слике божјих клетава Те гонеТш ме пију моју крв 11. смрт већ зовем, ал не долази. ОТАЦ СЕРАФИИ А хоће ли ти син мировати Или Ке, ако битку изгуби, У нову, нов јад земљи спремајућ',

У мисли, да му престо припада ? А-богме краља, који води рат, У којем гину силне тисуће Убицом зову, страшним именом, Кад није рат ио чистој савести. иредслава Па син је мој убицом тисућа?!... А све због мене! отац серафип Јест', тг ако спас Са неба самог њему не стигне Ве1; ускави за грехе матерње, И ускави и, можда, иогине Са чим ћеш поТ.и ти пред страшни суд? предслава Шта ?! . . . (очајно) Ја. да свога сина убијем! Помози, светуј ! отац серафии КашТ.е срце ти! предслава Што срце шанће?! Иар најгрђе баш: Да, сину своме грех исаоведим! Ох, само то не! ТТре 1.у нристатп, Да станем на пеленгир, скрушена. Навали на ме грехе света свег, Изложи муци, рузи, гнушању,, Ајг само он — нек он не сазна то. отац серафин УТ.утиш ли, убица остајеш, Убица сина па и сама свој, Јер не ћеш душу сиасти иред Богом. ВеТ. чуј ме: имај вере, одај се! предслава Зар спну?! Да ме куне? отац серафии МораТ.е . . . Овако, мислиш, благосиљаће? 0, ташта жено, сад к'о и увек. Још мажеш гадне неге душе ти И размећеш се нежном љубављу Спрам сина, кога гураш у нропаст!.. Да с/гид на твоме лику не сиази, Ти трииш, нека круну отима, Ал само да те штује. . . Штоваће, Но само ту (на земљу) а онде (на небо) (хоће да иде) клеће те !