Стражилово

-кз 351 о-

спбори послују око народне просв.јстс, око моралио-религијозиог напре.тка, шта више постављају уредбе и аакоие иа тим пол.има * не имају ни појма нитп траже да дознају, колнко нас има, колико нам је иман.е, како смо у религији, моралу и проевети, напредујемо ли у том или назадујемо, па опда да пронађу евему и узрок? Зар ее не зовс то зидати на пијеску? Док тачно и свестрано ие испитамо све разноврсне прилике нашега народа и статистички их ие иотврдимо, све ћемо лутати или ћемо тек странпутицама ићи оној еврси, којој треба да иослужи сав наш автоиомни аиарат: моралном, аросвјетном а н физичком паиретку И у том и јест велик значај ове кн.иге. Могао би ко опазити, да би се погдјешто могло изоставити те би била нодсснија за употребу, да би ее могла згодиије распоредити, краће и тачније стилизовати, свакојако би ее могло пожељети, да је и језик иравилпији; и сам писац еумња у поузданост њекијех података — али све то засада па страну! Сваки одејек ове књиге и она сама собом ције.ла нобуђује иа размишљање. Нов, озбиљан, реалан свијс.т нам се открива, који стоји у чудној противноети с онијем, који смо обикли гледати кроз наочари нашега „јавпога мишљења". Још двије жел.е на завршетку : да овај „Први извештај" не буде пошљедп.и и да е.е ова књига разиде што даље по народу. Т. 0. Јан. М. ВеселиноенИ. Од срца-срцу. Пигае — —- —. Добричиие. - Робијагапца. — Наћеник. — Нустињик. Божићња радост. Београд, штампа краљ. ерпеке државне штамиарије 1893. Накладом књижаре Велимира Вчложића. 8а. стр. 95, нет елика ван текста; цена 1 дип. 50 пр. дип. или 75 новчића. — IIет приповедака, којима су горе исписани натписи и које је Јан. М. Весслиновић, скупивши их у збирку, ириказао „евоме чичи Миловану '!.> Глишићу у зпак искреног иријатељства", лепе су и спретие слике иа сел.ачког живота у Србији. Носледњим двема са гледпгата саме стварп једва да би се дало ишта замерити, у прве три пак има по што гата, што на мах тек раздесн хармонију. Веселиновић као да све већма „добија густ" на пикантерије, а оне му ее очајнички одупиру, јер виде, да се за њих магаа рука жилава и једра те им гаЛлс мозке ноломитп нежне вратове. Веселпновнћ јс и сувише чедо села и прнроде а да би без уеиљрвања могао вешто изиети онако клизаве антитезе, као гато је на крају треће приповетке. Ту се обичио, бар о једно око, каже вигае но гато треба и ио што сс сме рећи. А и иначе добра ноловипа те треће нриноветке рамље у карактеристици, којој је иначе Вееелииовпћ те још како вешт. Види ес да је ту стао бар на поледицу. У прво.ј половиии те треће нриповетке и у остале четир вири иза евакога реда ноуздана рука, и док та рука раепреда малено и лако памотано клупч ■ еписодеких догађаја и доживљаја, милина ти је гледати како лако одмотава, но кад се маиш замршенијег клупчета, у које су епутани чак и трагичпи конфлнкти , ту дар дабогмс пе да да клупче буде за н. Гордијев чпор, ал тек руку најносле изда снага те на неким местима, у љутини еа невсштости своје, конац п откине. С тога „Гобијапшца" крај евег живахна, канда мало н нреко-јего-реалистичпа нршсазивања прилично заостаје за својим другама. Одело, у које су одепути ликови у овим прииоветкама рекли бисмо да иије оно лсио стајаће рухо, које је Несслиповић, у нркос п најбољем терзији [

сеоском, умео до сада вегато да скроји. Сад као да мује помагао калФа, који је био свог века бар у Вечу. Хајде гато Београђанка вели: „треба да купиш један лебац" (етр. 50), то још како тако, али о што Јан. М. Вееелиновић Свилеувљанип да говори: „То је био један бећар" (етр. 2.'!), „колико једној ссоској кући потребује" (стр. 25), цИ одјурнше за једним девојчетом 1 ' (стр. 55), „дођох до једне воде" (стр. 01), „нрави једну ,делту'" (етр. 62)?! Зацело .је тај Бечлија калф.а приденуо и оно „дрхтећим гласом" на етрани 89. Веселиновић би боље радио, кад не би тражио помоћи. Не би бсз невоље кварио свога оног нриродног и неусиљеног етила. Или би ваљало да ес оеврне за ноуаданијим делијом, па да га тај ме!,у осталим научи, да сс не пише: „тичијих", „овчија", „де чија", „човечија", ,.ја би", „божи/ш,а", „ои иоређа његове књижице", „она не може да види краја њеиим мукама и недаћама". Што „Пустињику", који је „еамо дваред у свом веку видео" иопу, меће у уста мало оеакаћено Оче наш, држимо да чича Нура не би имао разлога цићи иар ницу са увређенс чаети, но не верујемо и да је старом честитом попи Стојану, крај евег н.егова „болећива ерца", нраво, кад се на њега беди, да је вапио: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покорјајтесја —". Г. Јанко М. ВеселиновиЛ. Адамско колено. Слика из ееоског живота. Од — — —. Веоград. Накладом књижаре Велимира Валожића. 1893. 8а. стр. 23. Цена 30 н. д. На челу 4 и 5 броју „Гласника за забаву и науку", којега од то доба — а то је ск^ро већ три месеца -- више не видеемо, иочела је излазити Веселиновићева слика из сеоеког живота под горњим натписом. Саопштена ,је опде ирва и друга глава и нсшто мкло од трсће. Сад пак ире иеки дан доби.јемо целу слику у засебној књижици. Уживање, које нам до сад ирибавише еве Веселиновићеве евежс и једре слике из ееоског живота у Србији, помутио пам је овом приликом етрах, да ће Веселиповић постати —- етерсотинаи А етрах је у нас изазвало то, што се ночињемо уверавати, да мало мало па даровити тај приповедач еве долази на исте мотиве. Иетина вешт је толико, да и из иетих мотива, ако већ мора бити чак и иецеди сваки нут ио пово нешто, али се ипак бојимо, да најпоеле не ће ни највећа вештипа кадра бити епасти од мопотоније. А гатета би било за Веселииовића. „Адамско колено", „слатке крви сиротица Љуба" јесте свакако чељаде друге багре, но гато је „робијагаица Сара", провизорна н.ихова заједиичка маиа — не отвори се, што кажу, врећа одмах — ие води код обеју до иетих ноеледица Сарии се Јосии пропије па јс туче док га она не убије, и Љубип се делија ироиије иа „чини непочинство на њенс очи" а теши се „Швабицом, гато псва ка' ђаво", док пе дође „припов" — има дакле пгго је „мало друкчије", но у главном је „онет то". Но кад со човек на то не осврне, мора рећи да је и ова Всеелиновићева слика вешто сиимљена. „Адамско колено" — не одмах, као у Вука, р1ив сјиат Реие1оре, иити као у народној песми, коју нрибележи Милован Јапковић у „Даиици" 1805 године, јетрвица срца милоетива, него осмо женско дете у оца и м тере — јесте до иајмање ситнице консеквентио из веден лик те му не можс бити зазор стати упоредо уз остале лепс ликове, које је створила Веселиновићева магата На је и догађај, по Веселиновићеву адету, живим бојама нпапеовап, само се лапидарност у приказивању