Стражилово

-чз 364 к-

да су при испитивању овога нриједмета в из гомила виђеие и многобројне мушице како излијећу." Та врста доби име ТћаГаззотуГа еопдгедаГа Тбш. Голубачка муха развија се из јаја, што их женке просиу у воду. Из љих измиле и.екакви мали упљувци (ларве, личиике), који се једним крајем нричврсте ма за што у води и расту ту све до под јесен. Тада се ови упљувци зачахуре. И кад стане с нрољећа „листати шума, или кад трн око Голунца нцјетати почише", излазе савршене мушице ван из воде, осуше се н куне се у ројеве. „То сакупљаше траје п.сколико дапа, пак се за то вријеме иоћу и преко дана, да шзмакиу великој жези или другој иевољи, увлаче иод тумско лишће илн на влажиа мјеста, у пгуп .Ј .шн! или у хладнв аеИине , заштићене од вјетра" (хрв. нријевод). Ово је унраво и навело народ те је испрва вјеровао, да се у пећипи легу ове отровне мушице и на нећинска врата да излазе у „гомилама колико казаи". Браничевке су иалик на пашу кућну муху, али нијесу дуже од 2—2 - 5 мили метра (други оиет кажу 3—4 мм). Оне су

црнкасте и космате, али се ове длачице жуте као и она два нипала или брка на глави. Мужјаци се од женака попајлакше распозиају по очима, јер се у њих она два велика ока сприједа готово дотичу. Само се женке одвајају за се и нредају на милост и иемилост разним вјетровима. Тако су године 1785 доспјели ћа у Ердељ, и ту су за њеколика сахата умориле 11 грла рогате марве, а биле би иочиниле још и већу грдав, да се није облак нровалио и све и циглу иодавио. Домаће животиње страшпо се муче, кад на њих павале ројеви ових ситиих мушица и стапу им крв сисати, ио срећа је што ове мухе не трају за дуго. Тако су године 1880 у Ковину за 4 сахата смакле 400 свиња, 80 коња и 40 говеда. Па за то је и тепжо отимати и снасавати стоку. Ово мало о голубачкој муси износим новодом скорашње смрти дра Аћима Медовића, желећи уједно, да од њега остављени руконис што прије буде штамиап: еда бисмо још бол.е дозиали све што се тиче те двокрилне бубе. Мојо Медик

ЈАКОВ МОЈ1ЕШОТ

(Наставак)

Ш ош прс промоције вукло је нешто Молешота Г. Ј. Мулдсру, којије био ирофссор ***>& кемије у Утрехту, а оеиивач Финијолошке ксмије, који јс први доказао, да пема разлике међу иитрогенастом сунетаицијом, која сачињава главни саставни дсо биљних ћедијица, и међу оиом суистанцијом, која сачин.ава главни саставни дсо животињских ћелијица, те да животнн.е ранеки сс узимају белаичелшне и ин биљака, или, како ]е он то говорио, да „меса има у хлсбу а сира у трави". У Мулдера јс била чаровна иалица права геиија; око њега се скуиила и омладипа и старији. У Мулдеровој је кући Молешот иознао младога санитетског офицнра, „чнје су всликс црпс очи јаснијс сјале него златпс му еиолете" и са којим сс сиријатељио за сав живот, кад гаје једаред у вечс пратио кући те с њнм мал те ие сву ноћ разговарао о

целокунпој тадањој ФиЗијологији (Мо1е8с110"№: Е. 0. БопЛег« 1888). Од та три велика човека; Хепла, Мулдера и Дондерса, најмање јс овај последњи утецао иа Молешота. „Морадох у свет. У мене је био жар јачи него жеља за миром и одмором", рсче Молешот ноштоваиом свом нријатељу 28 маја 1888, „у вае је мир јачи него жар. Ви сте радили по талијанској пословици, која вели, да камен, који сс котрља, не иопада маховина. Ио свет је дошао к вама" (Не1. јићП. уаи Рго1. 1)оп (1ег8, р„ 96), 11 е, Дондерс и Молешот су два човека са свим различие багре, ма да су их всзивале иетс студије, ма да су обојица били исиитивачи на истом пол.у иауке о животу, ма да су обојица биЛи из исте провинције севериога Г.рабаита, из које је још у XVIII веку изашао Јан Ингепхус, мал те пе најзиамсинтнја глава на пољу биљпе фи-