Стражилово

-43 354 к-

водомир Л еад, у тшо бож.је, на ноге! Уред'те војску, па да пођемо ! (трубље <*о чују; сви оду) Друга појава борич тг ружа (остаиу) ружа (дајо му руку, с веселттм .т. ио.ч • Лесп ли сретан ? Ето сана твог: Да стечеш снлу, војску у руке: Отећеш ето нраво очннско. Јесп ли сретан ? ворич Што сам жудео. Што хтеде кнв мој, ево с' псиунп : Ал куку! IIије ово среће иут. Куд мене зла коб тако догонн, Тај мрачни пут је крвљу натопљен! Но махнимо се. Нек мн само дух. Кад одем с овог света несретног, У бољи досие, где је лепше све, А где ћеш ти к'о звезда снјатп. ру/ка П(> зборн, но ми гледнп у очи И чнтај нз н.их моју душу сву. Јеси лн сретан ил' ти ј' празна груд? Вар немаш жеља. .. тајни . . . никаквих? Тако те црни кив зар обузе. Да свака боља жица умуче? Пн будукност ти нема изгледа? Ни труни сјаја, све зар пустош, мрак? ворич Будућност?. Орећа? Од куд сјаја још У звезде, која падне, уга.ене? ружа Ти синп е нова. борич Што је умрло Пи Творац пе'мож' натраг вратптн. И ,[а се надах, алп том је крај. И моју груд је анђо прнроде Љубавним медом иуну заеејо А није жучју. . . Ма да мајка мн Кроз сузне само очи гледаше, Кад терах негда игре детиљске, Ја весо бејах, рад уживах век.

И ноеле — л.убљах, бејах прееретан. . Да, љубл.ах жену, милог сина евог. А мајчин јад већ бејах огугло: Поематрах га к'о облак тренутан. Још за то ниеам на свет омрзно! II она — Бог јој душу иростио! Учанге мене л.убап, нраштап.е. л' ох, судбина, кивна, иакосна Позавиде мп срећи на брзо. Иа, нресто ! рече. да ме одвара Из мира на пеленгир ерамотнп. Па ком ме екуна с мајком ружаху Пе, бодијаху оштрим стрелама, А умаканим зар у отров сам. Па такве ране — те не ирелазе. Од то ме доба води зао дух И ја га слушам... сва ми жуд н над Да лијем крв, да епремам оевету. Но тим су бешње ове фурије, Што ми је срећа увек нротивна. Ох, ја сам змија, пакост... осећам. Јер злотвори ми стају на главу. А шта ми може датн будућност ? У крвн земља... плачу тисуће. . . Сви бунтовниди у прах згажени, Над развалама смех мој, руге пун, И, још док сваког оног ударим ПГто дође да ми клања... то бпх ја, То желим, том се еилно радујем. ружа Тп не знапг дакле жпвот волетп ! борич 1Те рекох то. Ја волнм . .. волпм, ох. . К'о рањен лав, к'о гуја згажена. Та жена, син, па отац, сеја, да Опроетите, што тшсом захвалан. Уз мржњу што вам не дам у срцу Колико треба меета. . . Док со год Пе стиша море; док не превратим Све... еве. — Ох, како мекан постајем Кад мислим на евог сина и на њу, На моју верну љубу! То јој дар За верну љубав — патња без краја. ружа (мрачао) Она те врже у погибао. борич Из верноетн да делп са мном зло.