Стражилово

чз 357 е>-

ЈУДИТА Јо л' см])тни удар то? БОГИЧ Са свом страхотом страшног суда... Ох... Отварају се, видим, гробонп... Исиоведа со дрни, тешки грех Ја видим мајку, шанће ... ужасно ! На инак морам и њу жалити! На иресто су је силом дигнули. ЈУДИТА А кнежевска је кћерка (с руком лагрудп; знала то, II опет ћута, кријућ' срамоту. БОРИЧ (цроИуШШ! СС) Ко виче то? Зар ја син краљев, ја? Гаубојшгк, хула, лажа под маском, Који сам на свет дошо жигосан, Да срамно живим . . . То сам ето ја. Сад ход'те, ви главари ноносни, Да газите и да ме иљујете, 11а на вешала са мном! ако сам И тога гадног места достојан Ал п то могу још оскврнити. За нресто ?!... ха, ха, ја за иресто, ја, Копилаи Бчрич!... Дајте вешала И трнов венад, то је круна за њ. ј.удита Ја знадох све и трпљах... БОРИЧ Трпља ти! Ха, све јо лаж, лукавство, нздаја! Кнежевском ћер.ју Борнч ожењен! 0 грозна жено! Белиш, знала си ЈГа ћута... Да, ти јеси ћутала! Ал' сад се будим, маглу нрозирем : Ти знаде, јер ти мајка новери На смртном часу иокајавши се, Да с чистом душом оде у небо, Да клетву, крв и пустош отклоии Са моје главе, кад не мога част И чисто име да ми остави. А ти тек сад ми кажеш, па и сад Из освете, због слутње никакве !.. Ох, грозне казни! Барах чптав свет, А сад ме срушн мала обмахна. ЈУДИТА Зар обмахна? Тп и сад поричеш?

БОРИЧ Моју си мајку снаса лиишла, Не мога у рај, већ у накао А овамо је теби ирибегла, Баш од тог да је епасеш. Мене нак Учинила сп... Ох, поустајте Сви, који у мом рату безбожном У гробље иасте!... Текни из нова, Ти море крви, јпто те иролих ја Да утопиш највсксг грешника! Ил' склоппте се кости расиале На удрите ме да ле гледим свет. ЈУДИТА А кајеш ли се, што мн сагреши ? БОРИЧ Ја теби? Теби? Ха! Вајаги ме К'о верна жена л.убљаше . . . ох, да, Ти л.убљаше, ал краља, мужа не, Та престо само, нресто да ти је, Ма отет, то је више него муж. Ал' ја!... Ох ја... да знадох само то, Да иемам нрава, ја бих одбио, Да ми је иресто ну!>ен нред ноге Ох, нрени једиом, чиста еавеети, Ја имах права — (с ноља рогови; иогружсно) Ох, ал освета ! На тешка вера, коју зададох? Ох, у бој дакле! Гази правду, де, ЈГа пали... точи крвцу мађарску, Ноубијај и деду невину. Ноштеде л' кога дивљи Кумани, Подјарми га па — нек то куне свет. ЈУДИТА На кога сииаш клетве? На ме? БОРИЧ Да, На тебо, и на себе самога. Ти бнја моја котва последња, Од свију греха сад си грознија. Та никада ме ниси љубила, Брлини никад не би одана, Недостојна си да ти разгоним Ту сумњу твоју. — С Богом! Мрзи ме Толико нек је сав иаш опроштај. Ја одох у свет да се изгубим, Нп гроб ми нико ие ће сазнати. (иође)