Стражилово

-43 384 Е>~

универзитет у Пизи и да за то ондје ностави столицу за дрквеиу историју, коју би нредавао који монах. Он унита за савјет Монфокона, а овај га упути гта Бандурија, рекавши му, да би добро било да га ношл.е неколико година у Сен-Жермен код IГариза, да нотапко изуми своје науке. Козма приста на савјет Моифоконов . Бандурија унути на маркиза Салвијатија, фи-

јорептискога иосланика, који ј е тада

био

у Барделони код шпањолскога краља Филипа У. Опат га Пенетије одведе у СенЖермен и нреда га Монфокону. Анселмо је становао у опатији а војвода је плаћао за стан и храпу. С почетка је према својој памјепи учио дрквену историју и дог(Наставиће се)

матику. У мају 1705 год. наштамна у Паризу „Соп8рес1из орегит ЗапсИ Мсерћоп", припремајући за штампу дјела дариградскога патријарха НикиФора. У овој би збирди били предговори, биљешке и расправе; дјело би се штампало у дне свеске на дијелу лнсту (1п Гоћо). Али прије овога обећаваше, да ће наштамнати коментар Теодора Мопсуеста о „дванаест малијех нророка", коментар Филонов о „пјесми над пјесмама", коментар Есихијев о нсалмима и друга дјела грчкијех дрквенијех писаца. У овој би збирци били као и у прије сноменутој предговори, биљешке и раснраве, а штампала би се у две свеске.

В. ђериЈ,

а с »чћ* «ч1ч ^ 3 А *> КОВЧЕЖЋЋ ^ ^ ^ ^ ^ ✓ЈЧ. ✓ЈЧ.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ НиНифор Дучип архшшидрит. Ки.инсовни радови — — Књига трећа. С придогом једне карте. У Биограду. Штампано у држ. штампарији краљевхне Србије. 1893. Цијена: 2 дин. или 1 Фор. стр. 3;.6. — Већ од нре две године ночео је наш књижевник Н. Дучић у скупу издавати своје књижсвне радове, који су кроз три десетине година излазили у разним часописима и научним органима. Ово ј« без сваке сумње корисно, јер се многи, ако му што затреба. не ће морати мучити да тражи где је што штамнано, него, имајући овде све на скуну, лако ће моћп паћи, што му треба. Од књижевних радова Н. Дучића изашла је већ ево и трећа књига. У овој је књизи најважнији члаиак „Виљешке о Црној Гори". Ту нам ,је писац дао јасну слику Црне Горе, нроговоривши о земљонису, владавини, судству, просвети, привреди, војничкој организацији, статистицп и т. д. Иамеђу осталих врло је занимљив одсљак „о нодели земље". По, прочитавши овај чланак, морамо јако зажалити, што нам нисац није могао да даде резултате нових тековина Црне Горе. Нисац се извињава, да то е тога није учинио, што није могао да доће до тачпих нодатака. Свакако је штетпо, игго се то ни.је могло учинити, јер је Црна Гора, од г. 187 8, територијално увећана, учинила голем корак на културном пољу. Овако има овај чланак само историске вредности Други л трећи чланак говори о боју на Граховцу 1858 г. и о боју на Крњицама 1861 и 18С2 г. Оба су чланка врло лена и заиимљива с тога, што иам писац врло живо прича и тако рећи пластично црта јунаке, који главиу

улогу играју, пазећи нарочито иа то, да нам објасни побуде, које су их руководиле на поједине акције. Четврти ,је чланак „Нокрштење потурица у Васојевићима од 1825 до 1857". Нисац нам говори овде о имену Васојевића, и о иростору, где су настањени и еа чит се траниче. На крају је прича о сну, који је уенио неки етарац од Васојевића и услед тога се сна потурице Ваеојевићи својевољно покретише. Даље је чланак „Боасић у Црној Гори". Овај је члаичић лен нриложак обичајима у Црној Гори. Што је год у њсму, од велике је дражи за нас, јер нам је већином све непознато и иово, па читалац не може на ино, него ће чланак и два пута прочитати, да се наужива. Сем тога има и по где који иов израз, који писмо никада чули, а иема га ни у Вукову речнику. Тако се н. пр. божићна печеница, огаурена и на ражањ натакпута, зове ..божура ". У чланку „Нутован.с кроз Црну Гору" прича ииеац свој нут, када је путовао у пратњи кнеза Ииколе г. 1865. У нутопису највише се аадржава код важнијих места. У последњем чланку говори писац о Колашину. Одмах на иочетку тужи се, како је земљиште мсђу Црном Гором и Србијом скоро са свим непознато и слабо испитано. Забавивши ое мало хидрограФијом и орографијом Колашина прелази на села, па па манаетире, од којих јо па жалост велика већина норупгена. На крају је додапа карта Црне Горе од г. 1859/60. На карти еу означене границе од г. 1500, 1796, 1820 н 1859/60. У књизи има нешто штамиарских грешака, иначе је издан.е елегантно, слова врло лепа. Књнгу можемо евакои најтоплије преноручити. Беч. р.

САДРЖАЈ: Несништво: Сунчаница. Ал' кад смо сами. Нтичје страшило. Минпсо Убојица. Мрки Бук. Ноука: Две биљке и значен.е им у народу. Јаков Молешот — Књижевност: О стиху и језику Гундулићева „Османа". Анселмо Бандури Дубровчанин. — Ковчежић: Кн.ижевни прикази.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Шгамларија дра Павловића и !оцића у Новом Оаду,