Стражилово

Број 25.

Год. VI

У Новом Саду, 20 јуна 1893.

ПЕСНИШТВО

СУНЧЛНИЦА ОДЛОМАК ИЗ VIII ШЕВАЊА ГУНДУЛИЋЕВА „ОСМАНА' пржредио Тих. Остоји^

(Свршетак)

„Диже се искат' у свом двору Лазар десиот од Србије два јуиака ио избору, да уда за љих кћери двије. „Лијеиу и младу Вукосаву да Милошу Обилићу; а поносну и гиздаву Мару, Вуку Бранковићу. „Од Маре се и од Вука славни деспот г Вурађ роди* врх рашкога свега пука иакон свекра ки господи. „Од Ђурђа се и од .Терине Мара онет кћи' родила, цијећ (збот) љепоте ње (њене) једине ку (коју) обљуби царска сила,;

55

56

57

58

59

„ну се од цара бјеху силна обљубиле већма тада илодне стране, мјеста обилиа гди с Јерином десиот влада. „Ои на дворе кб (како) љегове (своје) за царицу им кћер одведе, посла им коње но синове и примами их да, га слиједе. „Подиже се пак да стече под оружјем П)ИХ ( њихове) државе, и једва деспот жив утече испред сабље све (своје: њетове) крваве; „а Јерииа из бијелога 02 Смедерева изагнана, за наћ' г Бурђа во.јна свога пут угрскијех пође страна (крајева)

00

01

65. 56. Кнез Лазар је ло иародном причаљу Вукосапу удао за Милоша а Мару ва Вука; народног нринан.а се држи и Гундулић. — 57. врх рашкога свега иука, Рас бјеше град гдје је сада Нови Пазар; по једном дијелу своје држ.чно око старога Гаса крал,ели се српски иисаку рашки (н. ир. Владислав у Моп. 8ег1>. стр. 25. „краљ всех рашких земл. и ириморских;" велики бан босаиски Матија Нинослав зове краља Владислава и Уроша „краљ рашки" а евојс људе „Србљима", види Моп. 8еЉ. стр. 29, 30, 33), но том се и иарод (иук) зваше рашки; отуда нас зваху и страици газејапиз, гаег — накоп свекра, нослије кнеза Лавара, који је погинуо на Косолу, владао је син му Стеван „Високи" (■(• јула 1427), који не имаше порода те остави иријесто деспоеки нећаку Хурђу Бранковићу; но том је Ђурађ завладао иосдије уја1са а не свекра (таста). — 58. царска сила, Ђурђеву млађу кћер Мару узе за жену г. 1435. султан Мурат П. — 59. (50. од г. 1438 једнако је Мурат нападао на тастове земље, 1439 освоји Смедерево и тада зароби најстаријега шуру Гргура (средн.и се Стеван бјеше затекао код Маре кад се започе рат). — 61. • 62. Кад надоше Турци под Смедерево, 'Бурађ остави Гргура да браии град а сам оде е Јерином, с најмлађим сином Лазарем и с благом у Угареку да моли помоћ. — за наћ', да нађе.