Стражилово

'« БРОЈ 30 »

КЛАСНИК И УРЕДНИК Ј 0 в А Е

ГОД. VI.

4? 70

У НОВОМ САДУ, 25. ЈУЛА 1893.

8ч

Ж А Б А

"Д ^одиже се оро, као што Је свико, У висине горе, где не стиже нико; Остави у низи сву жгадију слабу; Кад је на брег пао, види једну жабу.

Зачуди се оро па јој зборит' пође: „Како на овакву висину ти дође?" А жаба му рече, из сна се будећи: „Ето, немам крила, ал дођох пузећи." љ. п. н.

ПРОЛЕЋНА НОИ

УЈем како преко врата Хор селица птица леће; Дошли дани премалећни, И већ цвати мило цвеће.

Берн

1^1'I та иеваЈу њихне песме, "''^'■^Пуне сласти и милоште? У пространу свету нико Није с њима будан јоште. Земљица је тако бледа, И облак се даље креће; Ноћ прелеће тихим летом Шуму, траву, росно цвеће...

(ајхендорф) Клицао бих, плакао бих Старе ране тек да зледим, Што се опет појављују С месечевим сјајем бледим. Месец шапће, звезде зборе, Кроз гај сањив тихо труби, И славуји бурно поју: Она тебе љуби, љуби ! С Л А В У Ј И (ајхендорф)

С. Д М.

Она звона не ће чути, Кад пустињак њиме зујне: На њено су лице пале Њене дивне кудре бујне. Бог јој добри вито тело Месечевим зраком скрива, Да је нико не понлаши, Да о мени слађе снива.

с. д м.