Стражилово

: БРОЈ 31. >

\

ч

ВЛАСНИК И УРЕДНИК

Ј 0 в А . н Г

0* ГОД. VI, Ч"

У НОБОМ САДУ, 1. АВГУСТА 1893.

гушио сам терет туге таЈне, Без горке сузе и уздаха клета, Без једне речи, речи опроштајне И ја се дигох пут далека света. И чело твоје прекри облак тавни И лепо око у сузи заблиста, Дирнуо те спомен дана давни' И љубав моја свештена и чиста . .

е ТНО? Ј> 4

Тако се ружа на славуја сети, Јесење мртво кад га на пут крене; Сети се миља и песама свети' И душе своје и студени њене. Ал' заман уздах, спомени и сета, Бескрајни очај кад већ срце стисне, И заман, заман аена љубав клета И задња жеља, кад у болу свисне .. . Јов. А. Дучић

КУЦ... КУЦ... КУШ С Т У Д И Ј А И. С. ТУРГЕЊЕВА превео А. ПИСАРЕВИћ (Наставак)

VII.

, егљев се дуго нревртао на својој клупи, а к ни ја несам могао да заспим. Да ли су његове приче растројиле моје живце или ми је та чудновата ноћ раздражила крв — не знам; само тек несам могао да заспим. Нестало је шта више и сваке тежње за сном; најзад сам и сам лежао с отвореним очима, па сам мислио, много мислио, Бог зпа о чему, о највећим бесмислицама и лудоријама, као што то обично бива увек, кад се не може дуго да заспи. Преврћући се с бока на бок, испрулшх руку .... Прст ми куцне некако о зид. Зачу се слаб, ио јасан и отегнут звук.... Мора да сам баш погодио на празно место. Опет ударим прстом на ново .... сад већ хоти-

мице. Звук се понови. Ја још један пут. .. А Тегљев у један пут издизке главу. — Ридел, — рече, — чујете како неко куца под прозором ? Ја се начиним као да спавам. Добио сам нешто вољу да се мало нашалим са својим другом. И онако не могу да спавам, па свеједно. Он спусти главу на узглавље. Ја причекам мало, па онда опет закуцам три пута једно за другим. Тегљев опет дигне главу и стане прислушкивати* Ја закуцам опет. Лежао сам лицем према њему, но он моју руку није могао видети .... метнуо сам је остраг под покривач. ■— Ридел! повиче Тегљев. Ја се не одазвах.