Стражилово

&

БРОЈ 34.

г

Ј 0 В А Н

Г ГОД. VI. Ч Ј ^«.2 ујр '

У НОВОМ САДУ, 22. АВГУСТА 1893.

ЈШ

—-1ЖНЗ-

МРТВОЈ ЉУБАВИ

регаћеш се у ноћи с мојим мрачним духом, Немо, као идол, место жшшх ружа, ГЛто су доцветале на путевих мојих, Он ти венац цвећа гробљанскога пружа. Умрла си за ме! Твој несретни сродник Са змијом у срцу и вриском на усти' Долети без ума и с жељом последњом Да увело лишће на твој одар спусти.

Кидо сам га с плачем из пустих недара, Сваки листак беше расцветана иада, Ал кад љубав умре, отров га зарази Па је с тога црно и увело сада. А теби све праштам, о, та самрт прашта За муке, куд си ме ужасно сурвала, Праштам за обмане и за лажне сузе И за нож, који си сама ми сковала.

16. аегуста 1893

Он дрхти у руци над кивотом твојим, Ал да срце смирим тим отровним мачем И да с тобом гинем — о, ја снаге немам Већ к'о дете дрхћем и у болу плачем .. .

Ленскш

КАДА ГЛЕДАМ ОЧИ ТВОЈЕ

(МА{^С 1?А<ЛВЕ^)

ада гледам очи твоЈе, - К 'о да гледам бурно море: Бездна тиха, на површју Стихије се страшно боре.

Када гледам очи твоје, К,'о да гледам свод лазурни, Што се смеши ведро, тихо На свет мрачни, на, свет бурни.

0 ти, море, у дубину Прими јаде душе моје! 0 ти, иебо, дај ми души Сјај ведрине чисте своје!

зерн

с. д м