Стражилово

559

Сваког човека, сваки народ, па био он и најпросвећенији, хоће веља слава да занесе, да опије а занесеност хоће каткад да замути снест. Није ли славом занесени Наполеон 1 с јесени године 1812, дакле под зиму пошао с војском, по милијона, на студену Русију, да је покори. Само 30.000 дугаа своје војске извео је из Русије. Оно друго све изгинуло или се смрзнуло. И ми смо, бојим се, били занесени славом те ие примисмо мој предлог, да спасемо нејач у Шајкашку, док је мирна дана било и мирне две ноћи. Можда је и мене ониј крути отпор Сентомашана и онај н>ин захтев да се бију у неку руку био занео те сам одступио од ратних правила и начела, која иронисују, да се остави и нааусти мостобрамскч ре.ц/т на каналу, кад смо војском и муницчјом тако слаби, иа кад би мост изгорео, да смо из ове стране брже аодигли ирсобране и ту се, како је иред нама био дубо/с канчл, бранили, као што сам чинио тако десет дана касније на Вилову. У Бечу, 14. августа 1893.

Оно попуштање и ирелаз у бегству од једног одељења у мом редуту није било издајсгво; воља је њина била добра. Али су ти људи били први нут у боју. А човечја дарав хоће на свашта да се навикне. Та нрви пут кад си усео на коља, како страхујеш; а касније какав си јуначина постао у седлу. Тако је и у ратовању. Ја сам познавао другова, који су у првој битди па Ечки у Банату бледели, кад преко наше главе прелети граната; касније су се смејали, и кад би осам дана били без боја, а они жуде за битком, као добар коњ, дуго не презан, што се заиграва, кад га опет прежеш. А Сентомашани беху окорели већ у бојевима и јунаштву те жуђаху за бојем Али мораде, тако беше у књизи судбине зарезано, да се запали одећа Шајкаша тобџије, и он мораде да скочи у ватру, да се спасе — а то беше повод, да страва униђеу оне, на бој не навикнуте, војнике. Тај сиромах Шајкаш осленио је онда на обадва ока услед ватре. Јоиан Стефановић, витез од Вилова

»-ш-

КЊИЖЕБНИ ПРИКАЗИ

Тћ. 1'Чоигпоу. Тетрз <1е геасИоп 51тр1е сћег ип зије!; (1и 1уре ^1зие1, раг — —. У АгсМуез с1еа бсгепсез рћу81^иез е1; па<зиге11ез. Тоте ХХУШ, Кго 10, 15. Ос*;. 1892, (хепеуе. — Госп. Т. Флурноа, проФесор психологије и физијологије на женевском университету, један од најславнијих ученика зиаменитог Вуита, саопштио је у једној седници Женевског физичког и лриродњачког друштва своја нова иснитивања, о којима је већ један пут говорио у истом друштву, доказујући противно Лангову закону, да има много индивидуа, које реажирају лакше, кад усредсреде пажњу на покрет, него ли пак кад уираве пажњу на сенсоријални знак (81&па1 8еп80г1е1), који се находи на нарочитој, за таква испитивања удешеној справи. Предмет пишчевих најновијих испитивања био је Србин Радомир Јовановић, слушалац природних наука, коме он топло благодари на готовости и доброј вољи, што се одао овим монотоним опитима, где је и он доста допринео својиМ драгоценим суделовањем. Овај коминике врло је интересан за оне, који се баве овом науком, а може се набавити у админИстрацији ових АгсМуез-а, који сачињавају научни одељак листа ВЉНо1ће^ие ХЈтуегееПе, одакле је чланак отшта»1пан у нарочиту књижицу. Женева Н. С. П. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Друго издање првога кола „ СрпсШе Књижевне Задруге и готово је и разаслато члановима, који су се накнадно уписали. Издање је са свим једнако с првим, подудара се и у броју страна.

= Добили смо „ Записник прве годитње скупштине Српске Књижевне Задруге држане 9. маја 1893. год. у Београду с ' (па зар тек сад? — УрО- На првом је месту поздравни говор иредседника Ст. Новаковића. За тимје прочитао тајник Љубомир Јовановик извештај о стању друштва. Из извештаја видимо да је Задруга већ ове год. стекла близу 6000 чланова, међу којима су заступљени сви крајеви српских земаља и сви редови нашега народа почињући од престола. Објашњујући програм Књ. Задр. тајник напомињедаје Задруга обратила пажњу 1.) старијим писцима, 2.) савременој литератури, 3.) преводима, 4.) поуци. „Према самом задатку, како су га схватили основаоци, главну је бригу требало поклонити прештампавању старих писаца". На то ће се употребити сваке године од прилике половина издања. За четврто одељење (поуку) изабран одбор подиео је извештај, по којем ће се сваке године систематски одабирати предмети за поучне књиге. Задруга има већ и један фонд . Др. Лаза Димитријевић, окружни, физик у Ваљеву, иредао је Задрузи 1000 динара као „Фонд ГГопа Михалаћа" а у епомен свому оцу Михајилу Димитријевићу, свештенику београдском. Од добити овога новца награђиваће се сваке пете године по један спис, који управа друштвена оцени. Из извештаја благајникова видимо, да је примање Књижевне Задруге било до краја прошле године 40.4 22 динара. Од овога иде у сталан капитал 12.373 динара 60 п., потрошено је на разне потребе 11.386 динара 6 иара. На крају је изабрана стална управа од 10 чл. и то: Ст. Новаковић, Љ. Ковачевић, Ј. Благојевић, Љ. Јовановић, др. М. Јовановић Батут, II. Ђорђевић, Љ. Стојановић, А. Гавриловић, М. Ђ. Милићевић, др. Јован Јовановић Змај.