Стражилово

640

лећа овај је часопис успео да прикупи око себе све знатније европске научнике и књижевнике, те је из дана у дан постајао све нише моћно средство умне и моралне културе, старајући се, да многа доктринарска пи-гаи.а учини приступачним шго већем броју читалаца, па је одмах аа тим променио и назив са: ВШШћедие итгегаеПе. На париској изложби 1878 године овај је часонис био једини, коме је досуђена највећа награда, златна медаља. Ну, има још нешто, што одликује овај часопис од његових другова из Америке и Ккропе, а то је: што у свакој месечној свесци има нет или шест хроника, нолитичких, књижевних или научних: из Париза, Немачке, Енглеске, Италије, Русије и Швајцарске, које су поверене компетентним писцима из тих земаља, како би странци са мање предрасуде говорили и писали о њиховим земљама. То је учииило те овај часопис, исто тако као Ва Иепие Ле с1еш; топпез, броји на стотину хиљада читалаца у старом и новом свету. Ва ИИ/ИоГкедие ипгеегзеИе славиће 1896 године своју стогодишњицу. Ретка слава! Изгледа нам, да наша интелигенција познаје веома мало овај часопис, и ако је до сада донео велик број чланака и студија о Србији и Српству. На другом месту, у нашој библијограФији, донећемо тачно, шта је и у овоме часонису нисано о нама. Овде пак бележимо оне радове, који изађоше 1880 године а који због своје важности заслужују да се још данас спомену, кад то нису други раније учинили. Тако у јануарској свесци, стр. 5, налази се чланак Раи1 8ејрре1-а: Бе Г01 МИап 1а 811аа*1оп ро1[11ф1е еп 8егђ1е; чланак, који је потекао из најлепших жеља, које писац гаји према Србији и српском народу. Други је чланак иознатог слависте Луја Лежера: Се реир1е зегће, <!' аргез с1е гесепбез ри1)Нса(;шп«, у свесци за август, на стр. 235. Овај је чланак написан поводом Карићеве „Србије", и студија Еепе Л1Ше1.-а и Е. <1е Вогсћ^гауе-а о скономским и трговинским ириликама Србије. Најинтереснији је трећи чланак, који је изашао у децембарској свесци, на стр. 432, од Сона^ап! ВоДеићецпег-а, Ва зИиаИоп есопотјдие еп бегђје. Ово је, можда, једина од најбољих економских сгудија о Србији у Француској књижевности, које су нам долазиле до руку. Наши добротвори из Србије, па баш и патријотска удружења, не би се огрешили о лепи глас, који Српство треба да ужива на страни, кад би ову студију, уз дозволу самог писца а са неколиким исправкама, прештампали и разаслали свима знатнијим европским библијотекама, часописима и дневним политичким листовима. Тиме би зацело повећали наш углед на страни. Ма да је ова студија изврсна са економског гледишта, ипак за то вири још по која предрасуда, резултат непознавања Србије. Ваљда не ће бити, као што писац вели на с.тр. 439, „да сиромашни великошколци из Србије заслужују свој насушни хлеб као трговачки спомоћници, берберске калФе или као келнери"?! ... Е, ово је да човек свисне од једа!

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТН00ТИ, — ХЈ )ватско иевачко друштво „Коло" хоће да изда велику песмарицу, у којој би било до сто и педесет зборова за мушке гласове — све у партитурама — и која ће изнети до

двадесет и пет штампапих табака. Песмарицу ту уређује зборовођа „Кола" Никола пл. Фалер а биће у њој најлепши зборови Лисинскога, браће Ајзенхута, В. Клајића, В. Јуста, Ф. Грбића, В. Коландера, Ф. Ш. Кухача, Ивана пл. Зајца* Славољуба Лжичара, Ф. С. Вилхара, А. Хајдриха, В. Ипавца, Камила Машека и других. Чудимо се, како то Јенко, Хорејшек и још многи други нису завредили да им композиције изађу у тој песмарици. Та ваљда и њихова дела спадају међу „пај1)о1је 1 пајга<1је рјеуапе бк1асЊе и ! ? — У краљевском позоришту у Коиенхагну приказана је крајем прошлог месеца први пут Чајковскога опера „Јоланта". Ново то дело веома се допало. На ириказ су очекивали и рускога цара, но није дошао. — Пјетро Маскањи, генијални комиониста „Кавалерије рустикане", није задовољан својим музичким успесима те је отишао међу драмске песнике и написао трагедију под натиисом „Теодосијо", коју ће у Милану приказати дружина Новелијева. — Сара Бернардова вратила се са турнеје ио јужној Америци натраг у Париз. Једном уреднику листа „Оаи1о1б" изјавила је, да је гостовањем по јужној Америци постигла највећи усиех и у уметничком и у материјалном погледу. У Рију де Јанејро морала је са дружином својом за време бомбардмана три дана и три ноћи провести у пристаништу у највећем узбуђењу. Крајем овог месеца отвориће Кеппа18запсе-позориште, које је купила, комадом Жила Ламетра под натписом „^ев го1з". Другом неком новинару причала је, да је као највећи доходак на својој турнеји заједно вече добила 72.000 Франака. У толико је лакше могла онда поднети губитак адиђара у вредности 250000 Франака. Са свим озбиљно наиме ириповеда, да јој је накит отео једаред за ручком у Рију де Јанејро неки злочинац, који је најпре учинио те је онесвесла. — Сметанина оиера „Ни1лска" тако је усиела у Лајпцигу пре недел>у дана, да се управитељ ондашњег позоришта одмах но свршетку приказа решио, да набави право приказивања и за Сметанина „Далибора". — Сметанина „Продана невеста" давана је у последње време на кр. опери у Будимпешти и у градском позоришту у Франкфурту на Мајни. На оба је места потпуно успела. — Музички издавач и импресаријо Сонцоњо дао је у миланском свом двору саградити нозориште од гвожђа, у којем ће се нове опере, које он изда, приказати, пре но што буду јавно приказане, да би им окушао дејство. Сонцоњо хоће да идуће године приликом изложбе за радништво, историју, рекламе, спорт и т. д. у Милану гостима даде ирили^е, да у његову домаћем позоришту буду на приказима таквих опера. — А. Сријемац (Андрија Сегеди), управитељ грчко-католичког семеништа у Загребу, издаје под натписом „Јека" збирку „§;о1;оуо запић (1отогос1тћ §1о ћгуа^бкШ, §1;о з1оуеп§к1ћ рјезата", које су „патхјепјепе т1ас!е21 пазој и пајпјегтЈ1т ^осИпата, пазој бјес1 и 8гес1пј1т 8ко1ата". Песме су удешене за мешовит збор. — У Загребу је пре три дана умро интенданат народног земаљског казалишта Јосип Кнајзел, који је нашем свету овде познат од двадесетпетгодишњице српског народног позоришта. Поживео је 56 година.

САДРЖАЈ: Песништво: Стари мач. Анђео. Једна задевица. Мрки Вук. — Уметност: Савремена питања из уметности. Књижевносг: Прилози за библијограФију: „Српство у Француској књижевносги". — Ковчежић: Књижевне белешке. Белешке о уметности.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп ттампарија дра Св. Милетића