Стражилово

719

рила тим захтевима ова споменица хрватске свенаучишне омладине „2ав1:ауе м ? Нре свега морамо похвалити у принципу оно специјално младићско одушевљење, у којем је омладина издала ову споменицу и тиме одала достојну попггу великоме човеку, борцу за будућност словенску. Баш дух и мисли, којима је задахнута Коларова појезија, могу у првоме реду да омладину одушеве љубављу нрема своме роду. Коларови сонети су препуни и љубави лирске и патријотичних осећаја, којима се може загрејати срце свакога, који уме осећати. Иначе је ова споменица удешена према захтевима, које смо напред изложили. Напред је кратак Коларов живот са најкарактеристичнијим особинама његовим, које су биле главни мотори његову раду. Нарочито се истиче — 1 као што је и умесно —• његова љубав према потоњој му жени Мини (Л^Пће1гаша 8сћппсЦ}), коју је овековечио у своме најлепшем алигориском спеву: 81ауу Всега. Напред је и лик песников. Тек по гдекоја ситница је могла овде изостати, јер не пристаје по потреби уз оно што овде треба. За тим долази одељак ове споменице: 81ауу 1)сега. 1каћгап1 вопе^ј, 8 безко&а ргеуео 1 ћ11је8ке паргзао 8Рјерко 8ратс. Преведено је са уводом, који је у дистисима, свега 80 сонета различитога садржаја, а понајвише л>убавног и родољубивог. Сонети су без сумње лепи и појетични, но само у оваком преводу су мало неспретни, па ће их човек тешко читати с уживањехм. Преводилац је нревео у оном размеру, у којем је и песник спевао. То је наравно добро учинио, али је то тешко превести тако, да се изрази сва она лепота, која се скрива у спеву. То је преводиоцу тек делимице пошло за руком. На крају је додао преводилац и „Шје&ке" за преведене сонете, у којима се тумачи по где која историска личност, догађај и сценерија. Белешке су узете из тумача самога песника, који носи иатиис: Уук1а(1 <НН рптекку а уузуеШукГ ки 81ауу Бсеге. Избор сонета је учињен по трећем издању Коларових дела од г. 1832 из свих пет певања. Иначе је цела споменица издата у укусну облику с доста лепим језиком. Тако Хрвати ! Захтевало би се и од нас у томе правцу живље акције, па би се обистинило оно Суидечићево : Бике добро — мичимо се само ! Б. Пешта А. П. В. Галузјејев. Ка земљи и ИОД зез1ЉОМ. Приче светскога путника. Написао — —. Превео с руског Ј. Еара-Матик. У Кајени. — Игра ло цену живота. — Три године међу Патагонцима. Београд. Накладом књижаре Велимира Валожића. Стр. 45. Цена 60 пр. дин. — Као што из натписа видимо, у књижици овој има три приче. Ниједна од те три „приче" не заслужује тај назив, јер ниједна од њих нема онога, што је потребно за причу. Пре бисмо их могли назвати сликама. Прва слика (У Кајени) црта нам лов на корњачја јаја у Америци у Француској насеобини Кајени, који је скопчан са великим опасностима по ловце. Слика је прилична; нарочито се истиче живим описом оно место у овој слици, где писац слика гујанске прашуме са њиховим дивљим и крволочним становницима, јагуарима, боама, кајманима, тигровима, пумама и др. Друга слика (Игра ло цену живота) рачуна много на еФекат. Читалац стрепи за Енглезе, брине се, како ће се они извући из критична им положаја — а кад оно играње их епасава. Трећа слика (Три године међу Патагонцима) може послужити као грађа за етнограФију Патагонаца, јер нас упознаје са животом, вером, обичајима и карактером Патагонаца. — У опће узевши, сликама и писцу њихову немамо много замерити, али имамо да замеримо лреводиоцу. Када је преводилац већ наумио, да. преведе што с рускога, зар у целој руској литератури није нашао ништа боље од

ових „прича" ! Треба дакле пазшти и на избор. Језик у овом преводу могао би бити чистији, а иарочито стил не би смео бити тако натегнут. Има и нег<;олико слика, но оие су слободно могле изостати, јер илустрацији саме ствари не помажу баш много а ни израда им ^није прве прсте. Б. Пешта Ј.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Писмо у стиховима, које доносимо у данашњем броју, послао нам је опште поштовани наш Љ. П. Ненадовић са записима, које такођер изнесмо у .данашњем броју, и са још неколико, које ћемо саопштити у идућем броју. Старина Ненадовић послао нам је то своје „стиховито писмо", као што он вели, „на спомен", али с изјпичнОм напоменом: „немојте га штампати". Старије — и то још тако честите и мудре етарије, као што је Љ. П. Н. —- ваља слушати, али нам се за овај мах не може на ино а д(а не будемо мало и непослупгни, ако ничега другога ради, а оно већ и ради тога, да обрадујемо Новосађане гласом, ,да је њихова града жељан и да ће им изненада у госте доћеј тако мио гост па да заједно с нама кликну: кад год нам дошао, добро нам дошао! — Читамо но београдским листовима да је нроФесор др Милан Шевић за средње школе иаписао „Увод у философију". — У данашњем броју почин>емо доносити у преводу одломке из најбољег дела једног ф >ранцуског ириповедача, који је до сад слабо познат нашој читалачкој публип,и. Зарад бољег разумевања ових „Сцена" рећи ћемо у кратко нетито о Ханрију Мирже-у и овом његов.у делу. Мирже је један од оних песника ванредна приноведачког талента, којима је новија Француска књижевност најрогатија од свију ос/галих и који, и ако нису књижевне звезде првога ранга, ипак својим иојединим производима, који су : по некад ремек песничке и нриповедачке лепоте, стичу себи; гласа у целом образованом свету. Мирже је доста плодан 1јсњижевник, ну нонајвише је овим делом, које јеу своје време!учинило епоху у Француској белетристици, стекао себи уметшгчки глас и у Француекој и далеко изван њезиних граница. У својима 8сепез (1е 1а VIе (1е Тзоћегае (сцене из циганско^ живота) изнео је Мирже Француској иублици нешто са свим ново, открио јој читав један свет, за који се тако ре!јш није ни знало, и унео у Француску приповетку са свим нјове, дотле невиђене, типове. — Под ћоћегшепз — циганима 4- разумева Мирже ниже кругове париских уметника, који почињу своју уметничку каријеру у пркос свим неприликама, које су поеледица оскудице, лакомислености и неуредности. То су људи, којихма је живот вечита промена међу патњом и уживањем, крајњом оскудицом и несмисленим расипањем, савршеним нерадом и најсавеснијом вредноћом. Из њихових кругова поједини, 1соји поред уметничког талента имају и енергије и умешности, долазе до богатства и славе, а несрећна ве^ина, од које један део има талента за правог уметника али нема иотребне дозе дрекости и енергије, која је потребна уметнику, ако хоће да дође до своје сврхе, а други део нема јни једног ни другог, јадно свршава у беди и сиротињи. С тога Мирже вели у свом нредговору: цигански живот је иредговор роману, који свршава академијом, болницом или јавлом мртвачницом, Миржеје и сам живео скоро целог живота животом, који описује у овом делу, за то му је оно и најбоље; оно чини нз читаоца утисак пепосредно доживљених ситуација. Ове његове сцене, од којих ће наш преводилац неколико одабрати и изнети пред српску публику, сачињавају свака за се, па опет и све скупа песничку целину. Осим овога дела споменућемо још