Стражилово

709

Електра Ах, гласе мили, дошо си опет! Оресто Од другог више не слушај ништа! Електра Неси ли сад у мојим рукама? Оресто Сада и увек остаћу ту. Електра (хору) Ох, миле кћери овога града! Вид'те Ореста! Лукавством умре, Лукавством ево опет оживе. Хор Видимо, сестро! Од среће те нам Весела суза рони с' низ лице. ХОРСКА ПЕСМА С т р о ф а Електра 0, роде мили. 0, роде мени најдражег колена! Дошо си једном, Нашо си, ту си, видиш, за чим си Чезнуо тол'ко. Оресто Ево ме, ту сам, само не гласно! Електра А за што? Шта је? Оресто Ваља ћутати, да ко из двора Не чује, па да мене не позна. Електра Артемиде ми, Чисте девиде! Не ћу се више бојати жене, Тог чудовишта у нашем двору! Оресто Ал' и у женама јави се Ареј, Ваљда си то већ и искусила. ^тд/гл/10^3ХХШ\г||.

Електра Ах, јаох! јаох! Сада си дирно У голу рану неизлечиву, Заборавити је не могу никад. Оресто Знам ја то; али доћи ће време, Кад ће требати тог се сетити. Антистрофа Електра 0, свако доба, Свако ми доба згодно је дошло, Да могу с нравом то спомињати, Једва сам добила слободну реч. Оресто И ја то велим. За то то чувај! Електра А шта да чиним? Оресто 0 чему неје прилика сада, 0 томе иемој дуго зборити. Електра Та ко би могао од срца Угушит' радост ту, 1гад си ти дошо здрав и весео, Без слутн.е и наде видим те сад. Оресто Сад ме послаше богови амо. Електра Још већу радост него ли пређе Осећам тиме, што велиш да те Богови амо у наше дворе Иослаше. И ја то држим да је Божанска воља све учинила. Оресто Не браним ни ја да се веселим, Ал' свладаће те радост бојим се. (Свршиће се)

СЦЕНЕ ИЗ ЦИГАНСКОГ ЖИВОТА НАПИСАО ДАНРИ МИРЖЕ ПРЕВОДИ МШШВОЈ МАКСИМОВИћ

I. Како се устројила циганска дружина Ево нружамо читаоцу прилику, да види како је случај, који скептичари називају пословођом преблагог Господа, зближио лица, чијем је братском удружењу касније пало у део, да утемељи друштво, састављено од оног дела циганије, са којом жели да унозна публику аутор ове књиге.

Једнога јутра, беше осми април — трже се иза сна Александар Шонар, који је култивисао две слободне вештине, скикарство и музику, а пробудило га кукурекање петла из суседства, који му је служио место сата. •— До ђавола! викну Шонар, мој пернати сат се нешто пожурио, није могуће да је већ данас.