Стражилово

712

који је узео вашу собу, тек што иије дошао. Треба да се мало иожурите! — Да богме, рече Шонар, за то ме иустите да се пожурим и нађем кола за сеобу. — Лепо, лепо^ али пре него што се иселите, нека формалност да се испуни. Мени је наређено, да не допустим да и једну сламку изнесете, док не нлатите три дужна термина. Ви сте свакако предвидеди тај случај. — Паравпо, одговори Шонар, пошавши напред. — Е онда ако је по вољи изволите ући у моју ложу, па ћу вам дати нризнанице. — Доћи ћу већ но њих, кад се вратим. — Али за што не одмах? рече вратар наваљујући на њ. — Морам прво к мењачу . . . немам ситних новаца. — Ах, ах! рече вратар са узнемиреношћу, ви тек идете по ситан новац? Е, онда ми допусгите, да вам учиним услугу и узмем од вас тај накет, који држите под руком, и који ће вам само бити на сметњи. — Господине вратаре, рече Шонар достојанствено, да ви можда не сумњате штагод ? Мислите

ли ви можда да сам ја нонео мој намештај у овој марами ? — Опростите, господине, рече вратар мало блаже, али ми је тако заповеђено. Господин Бернар ми је изрично наложио, да пе допустим да и једну сламку изнесете, пре но што сте му платили. — Ну, па погледајте амо, рече Шонар, отвОривши свој пакет, овде није унутри слама, него кошуље, које сам понео да дадем праљи, која живи одмах до мењача, неколико корачаји одавде. — То је већ друга ствар, рече вратар, разгледавши садржину пакета. Ну, смем ли молити, господин-Шонаре, како гласи ваша нова адреса? — Сад ћу становати у Кие с1е Е1уоН , рече уметник хладно и измакнувши напоље, пође журно даље, — Кие (1о НлуоН . . , мрмљаше вратар чачкајући нос. — Чудновато, да су га примили у Кие с1е ШуоП у стан и не распитавши се овде за њ, чудновато! Ну, што се тиче намештаја, он га одавде изнети не ће, док не плати. Само да нови кирајџија не дође у исти мах, кад се господин Шонар буде селио ! То би била галама на мојим степеницама! А гле! прекиде се на једаред погледавши кроз прозорче, ево мога новог кирајџије. ће се)

МОЈЕ СИМПАТИЈЕ

I >л ->ад бисмо вољни били да овога даровиГЖ А мтог писца узастопце пратимо кроза све фазе његова књижевпог и нриватног живота, то би нам се, обзиром на смишљену краткоћу овијех цртица, хтјела збијеност и језгровитост Тацитова. Његови скупљени списи обухватају каквих двадесет и пет свезака, а кад би се сабрали и у књиге збили сви чланци, што их је у толико година. као књижевни и умјетнички критичар, написао, испало би тога још много и много више. Пјесников зет, књижевник Бержера, споменуо је у занимљивој књизи, што је своме тасту посветио,*) добар дио тијех радова, ал' их није ни из далека све побиљежио.

*) Е. Вег^егак, ТћеорШе СгаиМет, воиуешгз, еп^геИепз, соггезрошЈапое, е1о. РаНз, СћагрепМег, 1879.

ТЕОФИЛ ГОТИЈЕ (Наставак) Ну, његова је књига опет у велике привлачна, обзиром на податке о пјесникову животу и о његовим назорима, што се у истој налазе. Ја ћу овдје да споменем само колико је нужно, а да се читалац од прилике домисли, што је и ко је био чувени нисац романа »]Је Сар1Шпе Ггасазбе«. Родио се у Тарбу, тамо негдје на шпањолској граници, нод високим Пиренејима, 30-тог августа 1811, а умро у Паризу 22-ог октобра 1872. У Париз бијаше дошао још као момчуљак, да доврши науке у васпиталишту »0ћаг1ета<ше«. У гаколи бјеше увијек пошљедњи, и скоро међу својијем друговима изађе на глас као страшивица и до зла бога несмотрен дјечко. »Бјеше, вели један његов бијограф, прави несмотрењак, који је злобно мрзио Омира и Цице-