Стражилово

ВЛАСНИК И УРЕДНИК

У НОВОМ САДУ, 10. АПРИЛА 1894.

У ШУМИ

III

езерце шумско, што си узбуркано? ТЈј^Олуј ти мути бисер твојих ва.та Ша кваси грање, што се кротко свија Уз тихи јаук са влажних обала. Цвили и јеца бор и липа млада, Склоништа траже преплашене птице, Цветови стрепе под бокором ниским, Ветар ти шиба нагрђено лице. Зар не ће више мајина наићи? Зар не ће једном ова бура прећи И ти у дољи бисерних капљица Покоја наћи у безбрижној срећи?

Зар не ћеш више у мирисној ноћи Уз меку песму шумских лептирица Гледати небо и звездице лепе Кроз љуљушкање лиснатих гранчица? Језерце бурно, не сећај ме дана, Кад ми у души силно и дубоко Потресе судба олуј прошлих страсти, Ожучи живот и замагли око, Када ми оте покој душе младе И остави ме радост, нада верна, Кад са усана није могла сићи Ни реч весела ни молитва смерна,

Кад нисам видо ни звезде ни Бога Нит мога да ме са судбом помири Судбина иста друге браће моје Језерце бурно, о, смири се, смири! СТАРА ЉУБА.В

Ленскш

Гле на брегу дворе старе, Вите кзме и стражаре. Ал' у двору никог није Ту још гавран песме вије. И времена, што све плене, Мирно руше тврде стене .. .

Ал' кад падне поноћ тија, У долини двор засија; И, к'о небом оро сури, Витез један двору жури. Лик му мрачи сумња љута, За мач хвата много пута;