Стражилово

252

и Демогоргон чује, да је Карађорђе љубимац небески, те да га удостоје одлична положаја, јер је »одарен надољавањима« (у немачком преводу гласи ово место: Јћт егзоћепке!; 181; (1аа 1Јђег\у1п(1еп). На те речи угледа самога себе: Спуштајућа с' из свијета вишња У окиту виспренима сможну Правце пред свој уплакани народ. у иемачком преводу: ЖГе ег аиз Аеп Нцшпе1п п1ес1ег8сКлуеБ|;о, 1п с1ег Ргасћ1; с1ег иБепгсИвсћеп \Уе8еп, К1ес1ег хи <1ет ЉгапитПоаапеп Уо1ко.. Овај му приписа мач старешинства и поздрави са добродошлицом. Оп им затражи »егид«, али он беше »обветшао«, на што оп: „Но да знате, што му драго стало, Поновићу г', и додати вама, И вашему роду у потомству, Кад у свему... још сте Срби нешто!..." у немачком преводу: „\УЈ88е1 с1епп! еа еисћ ко§1;еп шо^о, Еехсћеп лу Ш егпеи! 1сћ сће Ае§чс1о Еиегет вевсНесћ!;' ипД еиегп Епке1п! ^УГе аисћ јттог, 8е1с1 1ћг <1осћ поећ 8егћеп". Из спа се трже, али оно зора већ обасјала »Испуњеп духа јавно видна изнад обичности« (ег. . . Гићћ 81ећ уо11 с1е8 СгеЈв^ев, \\ т е1сћег (1а8 АШа^Исће ћећеггвсће!;), свесрдно се захвали вишњем и похита »куд га часност виче«, да честита Ускрс кнезу Теодосији, с ким и оде „к записноме тог сеои,а грму" на службу божју. Питање, које је то село, није рашчишћено. Вук је мислио, да је Остружница, а прота Матија Ненадовић да су то Пећани; ово мишљење Милићевић у »Кнежевини Србији« стр. 104 иотврђује још једним исказом. Сима нам га овде напомиње; али га помиње у песми пред овом, Герхард пак помиње. То место у немачком нреводу гласи: „А11е гЈМеп ит 8Гсћ гит веће1;е Ап Ре1јап1'8 ет^елтслМог Е1сћо." После службе оду у механу (»ноћиште«) да се прихвате. Кнез Теодосије и Карађорђе једоше заједно. Док је једном чаша обредила, а кнез заподену разговор с Карађорђем: како овом не личи »иачалствена влада« (еше8 Негг8сћег8 81е11е), јер је тврдоум, те све ради ио својој глави; тим самим народ пати »безчоечпо тобом припуждани« (с1а88 (1и ^гаизат

2\У1П§81; 7л 1 (1еЈпеп Рћтеп). Мишљења је Теодосије, да се парод треба да смири и да живи животом својих отаца. Карађорђе занеми, од љутине ноче нокте гристи и мисли »куд крај чега к чему« (8тпе1; пасћ, \уоћт <1а8 АПе« 7ле1е), најзад се репш, да покаже своје достојанство и обрани мишљење (»вјерност заштићети«, а у нем. преводу: ги уег(ћеШ§еп 8е1пе 1геие Метип^), када народ и главари, назочни, не зборе ништа, те уста, узе пушку у десницу и мимогред рече Теодосију »тиогласио« (1е18 ип(1 §е11еп(1): да изиде па да пред светом покажу »што је ког нас участ« (тхз јес1ет уоп ип8 хнкбтт!;), он није научио господовати а и живот зна променити (ипс1 (1еш Нећеп капп 1сћ Мсћ! еп1 ;8а §еп) Карађорђе изиде на двор да причека »једрост преклонења судбе« (с1е8 Сге8сћ1ск8 Еп18сће1скт§); а и Теодосије не имаде куд, већ за њим. Сви се овом зачудише, али не имадоше смелости сиречити, јер двобој знатних није »бреспослица«. ђорђе се обрати народу нитањем: да ли су га они изабрали и јесу ли њиме незадовољни? Он се силом ником не намеће, па нити хоће да га вуку за нос: „Шта л' од мене кнез ев' ови тражи, Тек пијукат' нешто навикавши И жвакати туђим зубма туђост?" (ХЈпД луаз 1огс1ег(; сћозег ТоДоауе ].)ог ^елуоћп!; с1ет Кисћћпп §'1е1оћ хи ^аскегп, Ргетс1е8 пиг тћ; 1'гетс1ет 2аћп ги каиеп ? . ..) Он и не доврши, а Теодосије се већ за дората склони и опали, али.не погоди, јер се Карађорђе за времена склони за грмић, норед кога зрно тресну, али не прође кроз (»ал не пронза скрози«), На то овај скочи »ак' и нодгор стрељат' му је било« (шк! оћлуоМ ег аћ\уаг(8 8сћ1е88ен ти88(;е), уграби прилику и ., Испод коња г' посред нупка жарну 11 кнего т' нам ончас о тле стрвом". (1Јп1ег'т Р1'егс1' Љп 1п с!еп Каћо1 ћгашНе 1)гаи{' а1з Ее1сће запк Дег Кпев ги ћо<1еп.) Карађорђе поново напуни пушку., али се беше скрушио »круто и с'жаљиво« (аећг ће(гоГГеп ип<1 §егићг(; уот МШеУ). Теодосије, видећи да ће умрети, призва к себи неколико Срба што се ту десило, да им каже: „Докле г' иагла још пе раставила Са свијестју и живота силам". (Ећ' Пт посћ <1ег гавсћо Тос1 §-е8с1иес1еп У0111 Белуи881;8е111 ипс! (1ег КгаЛ (1е8 Еећепв),