Стражилово

255

своје фантазије. Нарочито се одликују у комадима чудесно неонредељенима, као што је и Гетов Рибар, где можеш да видиш што ти је воља, философски символ, љубавну мисао, или са свим просто љупку фантазију. Али се не може довољно поновити, њихов темперамент чипи их непОдобнима за дужа дела. Ако се пусте, неприлични су или изазивају на смех; ако се умеравају, досадни су. И сами себи праве досаду. Идите у Берлин или у Минхен; будите при приказу каква урнека Гетова или Шилерова; посматрајте суморно ћутање тих професора и чиновника, педаптских и савесних обожавалаца. Али нека се приказује какав комад од Димаса или Ожјера, иа нека је и преведено да плачеш ; нека се и с ужасном неспретношћу даје каква француска оперета: погледајте их, како стрепе, како плачу, како су љуто узбуђепи. Ви ћете судити, у којој од ових двеју уметности има истине и живота. Досада не забавља никога, па ни Немце. Усудимо се дакле оставити се претреса и читати само ради њихових мисли ове велеуме, којима се Фрапцузи бавили у 1830 години. Не мислимо кудити прошлост. Тада су се дивили ма чему, само нека није класично, па су имали право. Требало је збацити повој исевдорасинске формуле; требало је изаћи из оне класичне тамнице, у којој су француски писци управо свршивали школе; требало је најпосле отворити свуколику јаву на иодражавање француским песницима и дати им овлашћење, кад су већ имали облик, да му траже осиов било где му драго.

Данас, кад је ова еволуција свршена, не треба се више бојати истину казати: оно, што су Французи са снисхођењем узимали за лепе сгатује, само су занимљиви покушаји. Оцена немачке нрошлости помоћи ће Французима без сумње, да боље суде о садашњости у Фраицуској. Опи ће по њиховој правој вредности ценити некоје впкачке личиости, које данас, за тренутне анархије, заузимају први ред на позорници. Није реч, да се иде натраг: данас може уметник да слика све, иа и што је ружно, ако је његова слика лепа, то јест једносгавна и хармонична Да ли овом вечитом идејалу одговарају слике многих француских гшсаца? Зар не иокушавају они, као некада Шилер и Гете, да сликају више но што могу у савременом стању француског начина? Не виде ли они сувише, а да би могли видети лепо ? Под изликом, да дапашњи уметник мора у велике бити човек од науке, зар нису узели педантски тон а 1а Вилхелм Мајстер ? Куда су се дела француска својства у многим француским књигама, које су имале успеха? Куд ли је она лакоћа тона, која није била површна, до ли само на површини и која се, не искључујући дубљину, састојала у неусиљености мисли, сигурне о себи? Где је она стална јасност, која је уверење, учтивост духа? Где ли брига за саразмерност, прва дужност уметникова? Где она одвратност спрам досадности, прва дужност за Француза ? * Но француском Ђорђе Ноноки).

•!1Ш

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Светозар Н. ћоровић. Нолетарке, Пјесме за ернеку дјецу од — —. Мостар. Издање прве ерпске књижаре Владимира М. Радовића 1894. стр. 48. Цијена 25 иовч. — У најновије доба се јављају код нас више младих несника, понајвише љубави и патријотичне жице. То је ново коло већим делом постало у јужним крајевима Српства, х^де је наш народ још мање више у добу појетизма. Производи тих песника и ако несу савршен посао и класична тековина књижевности наше, ипак су бар знак још жива кретања у просветном животу нашем. Кад би ти млади песници више прегли око тога, да студијом и озбиљним радом изобразе свој дар и да постану тако прави радници на својем пољу, не би нас ни бриге

било ; али овако док траје младићски жар, дотле је и несник — песник, а после нико и не зна за њега. То је махом слаба и еФемерна појезија. Не примењујемо овде ове речи на ове песме ни њихова песника, већ говоримо у опће, што вреди за песника у најширем смислу те речи. Ове песме, по имену своме „Нолетарке", сведоче о себи да су први производи песникови, намењени с-рпској деци, а то нам истиче и сам песник у предговору, тврдећи, како су му то „прве и најмилије пјесме". На броју их је свега тридесет и три. Садржај им је иежан, згодан за децу, пун дечје забаве и сем тога буди децу на рад, како бп били доцније људи, прави Срби, честити синови свога народа. 'Песник је срећан у избору психичких момената, који пристају дечјем свету, а за-