Стражилово

304

је причице писао почетниЕ^, јер, верујте, он врло мало пажље заслужује. Ми му као почетнику, а уз то богослову, не можемо никако опростити грех, који је учинио, кад је ове своје бајке оштампао. Надамо се, да их српска деца не ће ни читати, јер сумњамо, да ће их ико препоручити. У кратко ћемо изнети садржину тих причица. Има их четир. 1. У добри час. Овде се прича, како је Миленко остао без оца и мајке, па немајући никога решава се, да оде ма куд у свет, и да где год нађе себи зараде или да бар настави школе. Ире одласка ирашта се с гробом своје мајке, а сећа се и свога оца, који је иогинуо у рату с Турцима, па тако лепо беседи, као да му је двадесет и пет година, а не да је у четвртом разреду основне школе. Путује даље, нестаје му хлеба, глад га мучи, наилази на чобанче Бошка, који болећиво саслуша љегове муке и да му комад хлеба. Одатле оде у град, где се нађе с неким својим сељацима. Преноћи у механи, а сутра у неделву прохте му се, а ваљда је и расположен, те изађе из града у поље ! (Није него још нешто! Сирото дете дошло у град да нађе начина за свој опстанак, а богослов га одводи у поље да се мало прошета и да отпева једну врло отужну песму). Тамо чује где се иеки разбојници договарају, да идуће ноћи нападну неког Игњата. Миленко, чим то чује, оде Игњату, извести га, па га овај, по што се одбраиио од разбојника, прими и допусти му да настави школу. Миленко је задовољан: свршио је школу, загледао се у Јелицу, кћер Игњатову, која њега такођер воли, па се и у највећем задовол»ству сећа својих родитеља и подиже им сноменик. 2. Покајник. Родителш назе и негују Радоја, не може бол>е бити, а он кад одрасте напуигга своје родител>е, заборавља их, па се у иоследњем часу покаје. 3. Под орахом. Несташна сеоска дечурлија напала на просјака, а деда Стева их скупи око себе па им исприча доиста врло лепу (али и врло стару) причу, којом их иоучи, да иоштују своје старије, ако хоће, да и њих поштују њихови млађи. 4. Српски бораи, У другом турско-српском рату иде Ника у борбу, оставл»ајући на дому и родител>е и жену и децу. Он се тамо храбро бори, али погине, а на самртиом часу произведу га у чин оФицирски. Отац кад чује за његову смрт, жали га, али се и хвали њиме, јер, вели, и имао сам сина! Он сад сву наду полаже на Боривоја, сина Никина, који и завршује нричу речима: „Ја ћу га осветити!" — Писати причице за децу одиста је племенита, али и не баш тако лака ствар, као што је вал>да мислио писац ових прича; али иисати овакве нричице не само да је бескорисно, већ је и штетно. Предмети су ови до сад много и много пута, и то бол>е, рађени Овде деца резонују и говоре као одрасли, причање је тако слабо и без везе, да је јединствено погрешака и у језику и у интерпункцији а нарочито штампариских препуно, давање поуке врло брзо; у главном се види хитња. Написали бисмо вал>да још два нута оволико, кад бисмо хтели наводити стране, која кипте граматичким, стилистичким и другим погрешкама, а то ни мало не служи на част писцу. Нека се и тај почетник придржава онога савета, који се обично даје по-

четницима, е да некад буде боље. — Издање је врло рђаво, тако да је књига за 0"60 дин. или 35 новчића баш скупа. Београд. Н* КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ -{- 30 априла држао је у дворници Велике Школе приступну академску беседу др. Владан Ђорђевић. Академик је читао део један из своје повеће радње: ромејско-српске критичке студије, и то о грчком философу Кораису и срлском Доситију. -ј- Српска кралевска академија издала је пети и шести Годишњак, у којима је њена радња из година 1891 и 1892. — Четирдесета свеска књига за народ из задужбине Петра Коњевића, што изађе пре неколико дана, донела је поуке народу из пера дра ђорђа Дере с натггисом „У радише свега бише, у штедише јоште више и . — Од почетка прошлога месеца излази овде у Новом Саду нов илусгрован лист за забаву и поуку. Зове се Даница а излази једаред на недел>у на читаву табаку. Власник је и издавалац А. Ст. Јовић а уредник Милутин Белановић. Цена је годишње 5 Фор.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНОСТИ — Дружина српског народног позоришта провела је неких пет, шест ли, недел>а у Суботици, где је научила нов комад под натписом „Поп Доброслав", који је но Анценгруберову „Бег РГаггег уоп Клгсћ&М" за наше нрилике прерадио П. Адамов. На репертоару су од изворних комада били још. Костићев „Максим Црнојевић", Шапчанинова „Задужбина", Милжовићева „Јабука", „Крал>евић Марко и Араиин" и „Буњевка", Калићев „Мој џеп" и „Преки лек", Округићева „Саћурица и шубара" и „Шокица" и Цветићев „Немања" ; од руских комада приказан је Мјасничкога „Зец" у преводу Милована 'Б. Глишића; од мађарских : Чикијев „Вечити закон" у иреводу Милана А. Јовановића, Сиглигетијев „Циганин" у преради Ј. М. Шимића, Е. Тота „Сеоска лола" у преради Ст. Деекашева и Лукачијева „Риђокоса" у преводу Ђорђа Поповића а са Зорком Теодосијевићком из Београда као гостом у натписној улози; од немачких : неке Хенле „Позоришно дело" у нреводу Саве Петровића, Вилбрантова „Робијашева ћерка" у преводу уредника овог листа, ШентанМозеров „Рат у мирно доба" и нечји „КрисгиФор Колумб" у иечјем преводу ; од Француских Пајронов „Досадан евет"; давана је још Норвежанииа Ибзена „ Е 1 ј БаккеМеш" („Нора") у преводу Милана Шевића и Талијанца Доницетија „удешена" „Марија, кћи иуковније". — Из Суботице је дружина српског народиог позоришта отишла у Мартонош на неколико приказа. — У Паризу је у Комичној Онери пре неки дан био хиљадити приказ „Мињоне". Компониста те дивне опере Амброав Тома био је на том приказу и био је том приликом ванредно одликован.

САДРЖАЈ: Песништво: Повратак из пол>а. Навика. 26 маја. Марија. СауаПепа гизИсапа — Поука: О нрошлости Београда. Никола Тесла. — Књижевност: Још нека о Сими Милутиновићу. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖШЕОВО" излази сваке недел>е на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1. Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукоииси се шал>у уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књизкарница ЈЕуке Јоцика.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.