Стражилово

319

надгробно слово ћерци ђорђа Комануди, које је говорио Јевта Аврамовић, у ноти, ова четири стиха: Смрт избавља од свакијех беда. Цват пролећа по зими се јавља. Благо сваком ко раније умре: 0 мање је муке и гријеха. Писма она два Симина Алекси Симићу нису угледала први пут света у »Босанској Вили« 1891 године; њих је прво донео »Јавор« за 1879 годину и то много тачније. — У »Иросвјети« цетињској, а свесци петој од ове годиие, почетак је чланка М. Драговића „ Два писма Сима Милутииовића Сарајлије владииџ и господару црногорскоме Иетру II ПетровићуЊегошу (Прилог за објашњење одношаја међу владиком Петром П и Оимом)«. У овој је свесци штампано тек писмо од 22 септ. 1845 године. Из њега дознајемо, да је владика Сими послао 200 форината, но колико би он желео добивати месечно за годину дана, да је »Луча Микрокозма« тек ушла у штампу и да је предрачун за вињету стигао из Пеште. У том писму помињу се и два Дрногорца Перо и Стево, који у Београду учише трећи разред гимиазије. Биће то владичини сродници, који иримаше и благодејање из министарства просвете. Акта о том не могох наћи, али из регистра се дознаје толико, колико поменух. »У другоме писму«, које ће у шестој свесци бити штампано, вели Драговић, »упознаје пас Симо са јунаштвом, које је учинио Цриогорац Вуле Пипер иа Стамбол-капији биоградској, противу страже турске«, кога Сима препоручује владици. Драговић се, пре иего што саопшти нисма, у уводу дотиче у кратко и радова о Сими и Његошу. Из оно неколико редака види се, да није познат довољно с питањима, која износи, јер много по њем спорно питање из биографије Симине решено је. Још нам остаје да поменемо опо што се из преписке Прејсове дознаје. Па да завршимо други одељак и речемо коју и о последњем одељку Павловићеве радње. У писму, које је Прејс 1844 године писао нећаку Хаџића-Светића, казује се, да је Сима дао Прејсу свој песнички састав »Оговор илирскога гроба и духа, такођер на Павла Штоса позив у коло« да нггампа у Петрограду; али да се на Прејсову жалост не може тамо штампати.") Овај рад Симии није, колико знам,

нигде штампан; те би онда и то био један више па броју нештампаних његових ствари. III Од стр. 123 до 134 трећи је одељак Павловићеве радње под натиисом Слика. Овај нам део нема ничега његова. Странама је исписивао оно што о Сими писаше Игњатовић, К. Ненадовић и Љуба Ненадовић. Од стр. 133 до краја т. ј. до 142 је Завршетак, у ком заступа гледиште, да је Сима »створен за епског несника«, »да није био рођен за какав велики иосао као што је епопеја«, »да је био за мање певаније, па пре и за драме«, да су његови умотвори слика његова времена. Дотиче се и овде језика и писања историје, а не заборавл>а и да испише лист и по из Игњатовића. Последњи лист намењује сарајевском одбору за споменик, шта треба да ради На завршетку овога свога рада, којим хтедох не само да оценим Павловићеву радњу, него и да ироговорим коју још о Сими, те да допуним своју радњу и исправим ио коју омашку, хоћу да поменем још два карактеристична прилошка, које је превидео и Павловић, а који лепо сликају Симу. У »Јавору« за 1893 год. бр. 10 (стр. 326—327) саопштено је из дела »2ропппку а иуаћу 81агећо у1а8<;епсе« (Праг 1882), шта Јаков Мали по сећању вели о Сими, с ким се сас/гао у Прагу 1837 године. Други приложак наћи ће се у Балбијевој »Теографији«. Не могу из ње исписати, јер у издањима, која мени дођоше до руке, нема ништа о Сими, с тога се морамо задовољити саопштењем Р. Ковачића, док неко срећнији п то не објави. У 6 броју »Словинца« од год. 1881, а у чланку »^јуо! 1 га<1 Уика В1;е1". КагасШса« (који је и посебно штампан) читамо на стр. 101 ово : »Како је наш Симо био честит родољуб видимо и у једном спису нашег гласовитог приморца, оног великог знанца италијанског језика Николе Томазеа (Тотптео) из Шибеника, ког политичке згоде у Италију поведоше да онђе италијанску књижевност својом главом богати. Овај ауктор жарких Искрица нише о нашем Милутиновићу у компендијуму Балбијеве Географије (ВаШ1: СотрепсИо <П Сгеоотаћа), у кратко, али како и вазда, сваки му ЗПачи доста«. Ђорђе С. Ђорђевић 13 ) Види о овом Ламанскога „Живал. Старина" 1891 или Просветни Гласник за 1894 годину, св. Фебруарска, стр. 93.